ПУСТОЛОВИНЕ ЈЕДНОГ ПАТУЉКА

Баштенски патуљак који је пре једанаест месеци украден из врта једне породице у Глостеру, ових дана враћен је власницима под тајанственим околностима. Власници су нашли свог маленог керамичког патуљка Марфија на старом месту, поред цветног грма, а поред њега и албум с фотографијама. А те фотографије прича су за себе: оне су својеврсно сведочанство о Марфијевим пустоловинама током једанаест месеци одсуства. Судећи према снимцима, патуљак је обишао дванаест земаља на три континента. Уз сваку слику стајао је датум као и објашњење где је фотографија снимљена. Марфи је био на Новом Зеланду, купао се на Тајланду... Сад спокојно, вероватно уморан, поново чува глостерску башту. Баш као у филму „Чудесна судбина Амелије Пулен” .

УНИШТАВАЈ ДИСКОВЕ!

Четрдесетчетворогодишњег Велшанина Карла Вајосну суд је недавно осудио на необичан начин. Строго, бар кад је реч о његовој љубави према музици. Наиме, судија је донео одлуку да Карл у најкраћем могућем року уништи своју велику збирку музичких компакт-дискова британске групе U2 и америчке певачице Шер јер је месецима узнемиравао комшилук прегласном музиком. Док је он уживао, комшије су очајавале. Чинило им се да су и дању и ноћу на рок концерту. Молили су га да утиша, али он није хтео ни да чује, па су се суседи договорили да поднесу тужбу.

ЖЕНИНО ЈЕ ЛЕПШЕ

Према писању листа „Индипендент”, све више мушкараца у Енглеској мења презиме приликом ступања у брак. Узимају презиме своје супруге и не задржавају своје, као што је некада био обичај. Могло би се рећи да је то чак постала мода. Другим речима, мушкарци као да се удају. На пример, двадесетдеветогодишњи Крис Мидлтон, срећно ожењен већ две године, с великим задовољством узео је презиме своје супруге. Некада се презивао Дајер. – Моје презиме било је ружно и једва сам чекао да га се ослободим. Осим тога, моја супруга је јединица, тако да смо на овај начин спасли њену лозу. Сматрам да сам учинио добро дело .

БРЗИ ПРСТИ

Седамнаестогодишња Швеђанка Мај Свенсон постала је рекордерка своје земље у писању и слању SMS порука путем мобилног телефона. Мај је за шездесет једну секунду написала поруку од сто четрдесет једног словног знака. Порука је била написана граматички беспрекорно и без иједне словне грешке. – Уочи такмичења била сам веома нервозна јер је награда велика, а мени је баш потребан џепарац – изјавила је после победе млада такмичарка. Девојци је поменути SMS донео награду од безмало три хиљаде евра .

ЧЕТВОРОНОЖНИ ЦВИКЕРАШ

Кад су се на хиподрому у Малмеу, у Шведској, марта 1981. године на тркачкој стази појавили коњи, одмах је уочено да један од њих има неку додатну опрему на глави. Тачније, коњ је имао наочаре. Уместо да прате трку, сви догледи били су уперени ка Енозису, коњу с наочарима. Посматрачи су покушавали да одгонетну какве су то наочаре, због чега су стављене коњу на очи, да ли је у питању рекламни трик. А Енозис је после неколико неуспешних сезона грабио стазом ка победи. Али, његова победа остала је у сенци наочара. Сви су желели да их виде изблиза и да чују објашњење Боа Виљема Тактера, власника коња. – Енозис победу заиста дугује наочарима – рекао је Тактер. – Прошле године мој коњ почео је чудно да се понаша на стази. Кривудао је, налетао на ограду, сударао се с другим коњима. Једноставно, био је изгубљен баш као и ја јер су резултати ветеринарских претрага били одлични. Онда сам Енозиса одвео код офталмолога. Утврђено је да је кратковид и направљене су му наочаре. Сутрадан је у готово свим шведским новинама објављен текст о победи „четвороножног цвикераша” коме је очни лекар забранио да трчи једино по блатњавом терену да му се не би запрљале наочаре .

Илустровао Драган Максимовић