Историја нам казује да је ова ружна побуда била покретач неких веома значајних догађаја. Микеланђело је унајмљен да ослика Сикстинску капелу на захтев архитекте Брамантеа који се надао да Микеланђелова даровитост неће толико да заблиста ако се окуша у послу у коме није имао много искуства. Тако и ми данас покушавамо да наудимо онима којима завидимо, и готово увек на сопствену штету. Зашто? Онај који завиди жели по сваку цену да осујети објекат свог презира и при том губи моћ здравог расуђивања. Не каже се без разлога да је неко „слеп од зависти”. Завидљиве особе обично сматрају да је туђ успех незаслужен, док свој истичу као потпуно оправдан.

Психолози тврде да завист настаје из несигурности. Кад разочарани у сопствену вредност уочавамо прижељкиване способности у другима. Али, то је само једна страна медаље. Завист, као и многе друге мане, чини неизбрисиви део људске природе. Присутна је и у библијским причама и грчким митовима. Каин је убио Авеља јер је био љубоморан на пажњу коју је бог поклањао његовом брату. Врховно божанство Грка Зевс толико је завидио савршености и срећи људских бића да је решио да их раздвоји. Зато свако од нас мора у животу да тражи своју другу половину. Ту долазимо до кључне ставке у покушају да објаснимо завист. Не завиди се толико на успеху, колико на срећи и испуњености. По тврдњама Платона, Сократ је постао жртва оптужби моћних демократа само због зависти коју је изазвала његова мудрост.
Вероватно најславнија прича на тему зависти је она о Моцарту и Салијерију. Иако се заснива на пуким оговарањима, она су била довољна да надахну руског песника Пушкина да 1830. напише кратку драму у стиховима. У овом комаду Салијери, пун зависти према младом музичару, наручује од њега реквијем с намером да га после изда као свој. Завист је нешто што прати особе обдарене посебним даром. И не завиде им увек они који га немају. Напротив, изгледа да надарене особе из супарништва црпе снагу за нове успехе. Тако је међусобна завист подстакла Вердија и Вагнера да стварају ремек-дела.

Чувени филозоф Бертранд Расел каже да је завист један од најјачих узрока људске несреће. То је општи и можда најлошији део људске природе. Не само да је завидљива особа несрећна због своје зависти, већ жели и да нанесе зло другима. Иако негативна, за Расела је завист била покретачка снага иза успостављања демократског система и морамо је истрпети уколико желимо да достигнемо већи степен социјалне правде. За многе социологе је завист према моћи и богатству оних који држе власт била та која је довела до рушења и успостављања нових политичких система кроз историју. Тежња ка једнакости заправо је покушај да осујетимо друге да имају више од осталих.Ма колико се трудили, не можемо да умањимо значај зависти у кројењу људске судбине. Она је дубоко усађена у поре цивилизације и утиче на наше поступке много више него што бисмо желели да признамо. Можда не можемо да је отклонимо, али можемо да се потрудимо да будемо они којима ће други завидети.

5 жена којима највише завидимо Анђелина Xоли је жена којој највише завидимо, како због лепоте тако и због мужа који је један од најпожељнијих мушкараца на свету. На другом месту је Xенифер Анистон, претходна супруга Бреда Пита. Затим Никол Кидман и Лиз Харли, британска глумица и жена милионера Аруна Најара. На последњем месту је глумица Валерија Голино која се нашла на овој листи зато што, иако већ у зрелим годинама, има младог и привлачног вереника.

5 мушкараца којима највише завидимо Мушкарац коме највише завиде на планети је Бил Гејтс. Поред тога што је неприкосновени господар рачунарског царства, Американци би волели да им буде председник. Не само због богатства, већ и због сигурности коју улива. Поред новца завист изазивају лепота и успех код жена. Тако су се на овој листи нашли глумци Данијел Крег, Бред Пит и Xони Деп. Пето место припада француском председнику Саркозију који, поред политичке моћи, има за жену бившу манекенку.