novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

Шаљиви Бог са запада Африке
Кроз шалу се одлучује
Мада на први поглед изгледа као луцкасти шаљивџија, Ешу је несумњиво мудар јер никад не доноси одлуку уместо човека. Он га само изазива, зачикава и подстиче.

(клик за увећање)
Шта урадити с празном лименком? Бацити је у ђубре и однети у контејнер? Да ли постоји бољи на- чин да се искористи? Оно што већ знају многа деца у свету, ове године научили су и наши малишани. Лименке треба сакупљати, јер се оне касније прерађују и од њих се поново праве лименке. Ову важну лекцију о очувању околине у нашој земљи започео је „Recan”, Фонд за повраћ ај и рециклажу лименки. Уз мото „Лименке сакупљај – околину сачувај”, „Recan” је заинтересовао ученике из основних школа широм Србије. Они су здушно прихватили ову идеју и у сакупљање се укључило сто двадесет школа. Епилог? Укупна тежина лименки износила је више од две хиљаде килограма. Најбољи од најбољих били су ученици основних школа „8. октобар” из Власотинаца (укупно 500 кг лименки) и „Кнез Сима Марковић” из Бождаревца (450 кг лименки). Најуспешнији „лименкосакупљачи” на крају су имали прилику и да размене искуства. Ученици који су показали највећ е прикупљачко умеће седам дана боравили су у кампу Младих ренxера на Тари. А на овој чаробној планини чекала су их многобројна изненађења: једни су се уписали у школу јахања, док су други имали прилику да науче како да што боље баратају дигиталним уре- ђајима и рачунарима. Било им је занимљиво и на излетима – обилазили су манастире, дивили се Панчићевој оморици, посећивали сеоска домаћинства. Ко жели да сазна више појединости, ево сајта: www.recan.org.yu/52.htm , www.tara.org.yu Треба заиста честитати „Recanu” на идеји и нашим првим „пионирима” у прикупљању лименки. Ко год жели, може да се прикључи овом занимљивом и корисном покрету. Ем се води брига да лименке заврше тамо где треба, деца се друже, а они најбољи освоје чак и награде.

КАКО САЧУВАТИ НАМИРНИЦЕ?
Године 1795. француски цар Наполеон Бонапарта понудио је 12.000 франака ономе ко открије начин како да се чувају намирнице. Једном париском посластичару пала је на памет следећа идеја: ако се вино добро одржи у стакленим боцама, зашто се по истом поступку не би чувала и храна. Петнаест година је овај Парижанин размишљао о разним могућностима и на крају је нашао решење: добро прокувану храну паковао је у стаклене боце из којих је претходно истиснут ваздух. На овај начин храна је дуго остајала свежа, а и знатно мање се кварила. Наполеон је био одушевљен овим изумом и лично је уручио новчану награду мудром посластичару. Кад су Енглези видели како њихови противници, француски војници, на бојном пољу увек са собом имају свеже намирнице, припремили су противударац. Врло брзо осмислили су конзерве од гвожђа пресвучене танким слојем калаја. Храна која се чувала у овим посудама била је лакша за ношење а и дуже је трајала него у стакленим боцама. Данас се за амбалажу многих прехрамбених производа користи алуминијум, јер је: непропустљив, лак, издржљив, отпоран на топлоту, без мириса, није отрован и запаљив. Сигурно сте много пута видели како домаћице увијају намирнице у алуминијумску фолију и стављају их у фрижидер или у пећницу.

У КРУГ, У КРУГ
Алуминијум се добија из руде боксита. Кад се лименке рециклирају, чувају се природна богатства јер се приликом рециклаж е потроши 95 одсто мање енергије него кад се лименка прави од руде боксита. Празне лименке не завршавају на депонијама, већ одлазе у рециклажне центре где се прерађују. Даљом обрадом добијају се калемови алуминијума од којих се праве нове лименке.
На пола пута између Рима и Напуља налази се Пико, родно место писца Томаза Ландолфија.

САМО ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА БУДУ ПАМЕТНИ У ДРУШТВУ!
• Свака друга конзерва која се налази у продавници бар једном је рециклирана.
• Прерађена лименка може да се појави у истој продавници за 60 дана. То значи да ће купац шест пута годишње држати у руци „исту” лименку.
• Рециклажом лименки Американци годишње зараде око милијарду долара.
• Дебљина алуминијума у фолији тања је пет пута од власи људске косе.
• Алуминијумска лименка може да проведе на депонији и више од 500 година а да се нимало не промени.
• Алуминијумске лименке брже се хладе од свих осталих производа у затвореним паковањима.
• Лименке могу да се рециклирају безброј пута

САМО ЗА ОНЕ КОЈИ ЈОШ НЕ СХВАТАЈУ ЗНАЧАЈ РЕЦИКЛАЖЕ!
• Рециклажом лименки уштеди се толико енергије колико је потребно сијалици од 100 вати да ради четири сата.
• Једна правилно прерађена лименка уштеди довољно енергије за трочасовни рад рачунара.
• Рециклажом 1 кг алуминијума сачува се 8 кг руде боксита.
• Рециклажом једне лименке уштеди се довољно енергије за производњу 20 нових лименки!
• Рециклажом једне тоне алуминијума, уштеди се 140 литара нафте.
• Рециклажом једне лименке уштеди се енергија за три сата ТВ програма.

ДА ЛИ ЈЕ ТО СВЕ?
Није. Осим за чување намирница, алуминијум се користи и за многе друге сврхе: грађевински материјал, у градњи мостова, у изради авиона, аутомобила, бицикала, камиона, возова. Нарочито је погодан за прављење бродова. Бродови су лакши, па троше мање горива, имају више места у унутрашњем делу и много су стабилнији. Од алуминијума се производе чак и свемирски бродови.

САД ДА ТЕ ВИДИМО!
Да би се произвела једна лименка од руде боксита, потребно је око 850 кЈ. Ако особа од 60 кг вози бицикл 20 минута, потрошиће око 340 кЈ. Колико минута ова особа мора да вози бицикл да би потрошила 850 кЈ?

РЕЧНИК
Рециклажа: поновно коришћење отпадака. Тако се чува природа и штеди енергија. Могу се рециклирати хартија, пластика, стакло и лименке.
Депонија: одговарајуће место за одлагање отпада. Количина отпада може да се смањи ако рециклирамо одређене производе (хартију, боце, пластику, лименке...).
Алуминијум: метал који је најкасније откривен. У почетку је био тако редак да је био вреднији од злата. Добио је име од латинске речи алумен. Ову реч Римљани су употребљавали да означе алуминијум поташу, једињење алуминијума.
Ал: хемијски елемент ИИИ групе Периодног система елемената, редног броја 13. Открио га је Енглез Хемфри Дејви почетком 19. века.

РЕШЕЊЕ ЗАДАТКА:
Педесет минута



Корак назад