Подсетимо се прво шта је то афродизијак. Реч потиче од грчког израза aphrodisiakos, односно, онај који припада Афродити, богињи лепоте и љубави, а означава средство за појачање полног нагона у облику хране или лека. Дакле, према најновијим научним доказима, лубеница би требало да има афродизијачка својства. Тако бар тврде истраживачи америчког „Fruit and Vegetable Improvement” центра.

Према њиховом закључку, лубеница садржи поједине састојке који се понашају попут лекова за појачавање полног нагона. Реч је о амино-киселини које има у „месу” лубенице, а она се у организму претвара у нитроксид, врло важан кад је реч о ерекцији и протоку крви у мушком полном органу. Наравно, то не значи да ће неко одмах да постане Казанова ако одједном поједе лубеницу од десет килограма! На пример, извесног Ричарда ле Февра из САД сматрају светским прваком у брзини којом поједе лубеницу. За само петнаест минута он је појео лубеницу тешку пет и по килограма. Али, нико није помињао да је Ричард нарочити заводник. Мада, у нашим крајевима позната је изрека: „Обр’о си бостан!”, то јест - надрљаћеш. Ко ће знати, можда то ипак има везе с већ поменутим афродизијачким својствима лубенице?

Љубав на страну, лубеница је биљка која садржи највише воде и зато најбоље утоли жеђ током врелих летњих дана. Истини за вољу, лубеница или бостан (Citrullus vulgaris) није воће него поврће, једногодишња зељаста биљка из породице бундева. Потиче с југа Африке, а гаји се и у другим крајевима света. Верује се да су је на тлу данашње Индије људи јели још у праисторијско време. У Египту је позната скоро шест хиљада година. Податак о првој берби лубеница потиче управо из Египта. Наиме, слике овог поврћа нађене су на зидовима једног очуваног здања старог више од пет хиљада година.

Главни произвођачи бостана у Европи су Грчка и Македонија. Међутим, град Кордел, у америчкој држави Џорџија, сматра се светском престоницом лубеница.

Лубеница садржи витамин А и витамин Ц, као и шећере и калијум. Дакле, то је поврће које ће да нас освежи, оснажи и заслади. Кришка лубенице од сто грама садржи 15 калорија и чак 280 милиграма калијума. Има 90 одсто воде, а масти нема. Иначе, дневне потребе деце од четири до шест година за калијумом износе 1100 милиграма, од седам до десет година 2000 милиграма, а старијих око 31.000 милиграма. Другим речима, разлог више да једемо лубенице јер су здраве, посебно за бубреге. А уколико се лубеница пресече напола, може да послужи и као чинија за воћну салату или сладолед. На пример, на половину коре лубенице могу да се пободу дрвени штапићи с комадићима лубенице и зрнима грожђа, па ће изгледати као да пливају у некој воћној гондоли. Лубеница може и да се издуби тако да јој се претходно скине „поклопац”, па да се у њој упали свећа, а да се на чачкалицама са спољашње стране забоду „ражњићи” од разног воћа. Уопште, „скулптуре” од воћа и поврћа могу бити врло привлачне.

Од лубенице може да се направи и освежавајући сорбе, односно, сладолед. За припрему је потребно пола килограма лубенице (без семенки и коре!), сто грама шећера и сок од два лимуна. Миксером се измешају коцкице лубенице, лимун и шећер, смеса се стави у калуп, а потом у замрзивач. Служи се са шлагом.

Уколико је некоме сладолед сувише сладак, нека има у виду да је лубеница поврће које има срце које је најслађи део плода. Како се иде ка спољашњости, ка кори, лубеница постаје мање слатка. Уосталом, као што бива и с многим другим стварима у животу.