Вероватно постоје људи који би желели да буду савршени. Ако теже савршенству, онда свакако сматрају да је током кратког људског века могуће постићи савршенство. Уосталом, ко уопште може да каже шта данас значи бити савршен? Нажалост, нису ово питагорејска нити аристотеловска времена! Ово је доба у коме филозофију живота добрим делом обликују маркетиншке службе великих предузећа и медијских џинова. Они су несумњиво финансијски моћни, то врло добро знамо, али нису баш тако моћни кад је реч о изражавању. Глупости које свакодневно, ко зна колико пута, допиру до нас с телевизијских екрана, радио-програма, рекламних летака и билборда (тих новопечених и ружних јавних огласних табли), осим што су понекад граматички неисправне, оличење су бесмисла. Укратко, семантика свакако није поље интересовања оних који се баве писањем рекламних порука.

Ко то, дакле, мисли да је народ толико необразован и глуп да би то требало искористити као неку врсту преимућства и додатно му помутити моћ расуђивања? Одговор је једноставан: они који и сами не крију ништа нарочито под сопственом капом.

Вратимо се ипак постизању савршенства. Ако још нисте чули, онда ћете вероватно ускоро имати прилике да чујете, будући да се реклама о борби против несавршености „врти” овог лета свакодневно на бројним тв програмима. „Прве ватице против несавршености”, изговара спикер текст у поменутој реклами. У ствари, хтео је да каже да је реч о лосиону против бубуљица. Међутим, маркетиншки мудрац смислио је нешто друго: одлучио је да каже да је лосион којим су, по свој прилици, натопљене некакве ватице прво (?) средство против несавршености. Па нека свако лупа главу шта му то недостаје да би био савршен. Јер, ако купи ватице, можда ће постати оличење савршенства! Зар не би то требало да буде порука?

Узгред, како код нас спикери изговарају (за разлику од оних у свету), ватице против несавршености производи фирма „Гарнијер”. Свуда кажу „Гарније”, али код нас је „Гарнијер”, с нагласком на том завршном „р”. Може бити да неки нису употребљавали ниједан од производа „Гарнијера”, али су свакако чули за Париску оперу или Палату Гарније (Палаис Гарниер), која је дело славног архитекте Шарла Гарнијеа. Али, зашто бисмо мешали лосионе против бубуљица с Париском опером? Мада, руку на срце, занимљиво је као поређење о постизању савршености: кроз музику, односно, одстрањивање бубуљица.

Употреба страних речи некада је неизбежна или чак и неопходна. Међутим, има прилика кад може да нас уплаши. Као у тв реклами у којој се поставља следеће питање: „По чему знамо да почиње ултимативно добар дан?” Ултимативно добар? Ултиматум, од истоименог латинског израза који потиче од речи ултимус, последњи, означава последњи захтев праћен претњом који обично једна држава упућује другој после кога, уколико се не прихвати, следи објава рата! Другим речима, ултиматум је беспоговоран захтев, а ултимативан - захтев који значи ултиматум. Иначе, реч је о реклами за „кока-колу”. Стога, значење ове рекламе, најблаже речено, измиче смислу. А ко зна, можда су само преводиоци (које су унајмиле већ поменуте маркетиншке агенције, овдашњи заступници „кока-коле”), као и у случају француске козметичке куће, нешто побркали.

За крај још један пример. Реч је о такозваној леденој кафи коју рекламирају на великим градским паноима (билбордима) уз неку врсту гесла: „Једна фрапантно ледена кафа!” Израз фрапантан, од француске речи фраппер (а значи ударати), означава нешто што оставља утисак, што је упадљиво, неочекивано и изненађујуће. Другим речима, кафа која ће нас својом свежином изненадити. Фрапантно одабран израз, нема шта.