novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

25. јул 2008, број 2946, година LXX
 


Аорта плавог кита, највећи његов крвни суд, толико је велика да би човек могао да кроз њу пузи.

  Фауст на eBay

Ноћна стража

Живи пројектил


 



 
Јесте ли већ чули да...
  ••• шест добровољних учесника провешће 520 дана у опонашању путовања на Марс. Биће „заробљени” у повезаним модулима на Руском институту за биомедицинска истраживања, где ће се проучавати како астронаути подносе дуготрајну изолацију...
 

 Први српски светски путник
Мистерија Костић
  Име Боре Костића, шаховског велемајстора и светског путника, налази се у свим светским енциклопедијама
  Шахисти знају да је Бора Костић први српски велемајстор, подсећа их и традиционални Меморијални турнир у Вршцу. Промиче ту још који податак с нејасном представом о шахисти светском путнику. Уосталом, давно то беше, у она стара, предратна времена. Његови Вршчани су одређенији – Костића уздижу као једног од великана које је овај банатски град подарио свету уз сликара Пају Јовановића, поету Васка Попу и оца српске драме Јована Стерију Поповића...
 

 Франачка спата или викиншки мач
Вреди као слон!
  У раздобљу од 8. до 11. века ово двосекло и за своје време дуго оружје било је распрострањено од Британије до Волге и од Исланда и Норвешке на северу до Средоземља на југу. Да ли су га и Срби из (пра)постојбине донели у Банатски Брестовац?
  Спате су настајале на тлу Франачког царства, а претпоставља се да су се радионице налазиле негде у средњем току реке Рајне. Спата је врста дугог (за своје време) двосеклог мача који су први ковали стари Келти, а њихова знања и умеће усавршили су Римљани, нарочито после коначне победе Јулија Цезара над Галима. Управо су нам Римљани оставили вештину борби с дугачким (спата) и кратким (гладиус) мачевима...
 

 Језик поставља замке
Ватице против несавршености
  Борба против несавршености или бубуљица? Одлучите сами! Јер, дошао је ултимативан дан!
  Вероватно постоје људи који би желели да буду савршени. Ако теже савршенству, онда свакако сматрају да је током кратког људског века могуће постићи савршенство. Уосталом, ко уопште може да каже шта данас значи бити савршен? Нажалост, нису ово питагорејска нити аристотеловска времена!
 

 За читање и уживање
Нестала секира
  Лие Цу
  Човек коме је нестала секира посумња на суседовог сина...
 



 Откриће рукописа живота
Заборављени отац генетског кода
  Шездесетих година 20. века Маршал Најренберг дешифровао је генетски запис - спојеве А, Т, Г и Ц нуклеотида који одређују настанак амино-киселина и откривају језик живота. Па зашто сви мисле да је то дело Френсиса Крика?
  Током лета 2006. године америчког стручњака Маршала Најренберга изненадила је управо објављена биографија познатог молекуларног биолога. Носила је наслов „Френсис Крик: Проналазач генетског кода”...
 

 Хирургија у служби лепоте
Индијска вештина и европске брице
  Шпанском племићу Андресу Гутијеру 1570. године у двобоју је одсечен нос. Лекар из Болоње који је присуствовао догађају подигао је из прашине одсечени нос, потом се по њему помокрио и тако га „опрао”, а затим га пришио господину Гутијеру на лице!
  Кад неко каже да жели да промени свој изглед у уверењу да ће с новим све бити другачије, треба обазриво да се донесе суд о тој особи. Јер, разлози за подвргавање захвату могу да буду многобројни. Извесно је да су многи људи од давнина желели да промене изглед, колико због урођених физичких мана, толико и због привлачнијег изгледа...
 

 Задаци из 12. века
Стара дама никад није сама
  Од тренутка кад је саграђена, црква Нотр дам у Паризу била је у средишту свих важнијих догађаја француске историје
  Крајем 10. века француски владари прогласили су Париз престоницом. У новом главном граду требало је подићи и нову катедралу која би на прави начин одражавала све већу моћ краљевске породице и црквених великодостојника. Одлучено је да се изгради храм који ће бити другачији од свих до тада виђених. Иако се зна да је црква почела да се гради 1163. године, векови су замели имена њених првобитних твораца...
 

 И храна и уживање
Љубав према слаткишима
  Постоје материјални докази да је човек јео слаткише још од праисторије. Зашто нам се торте, колачи, чоколада толико допадају и како то поправљају расположење?
  Чоколада и бројни рецепти за слаткише који се с њом праве, торте, колачи, бисквити, слатке пите и кифлице, а тек сладоледи, палачинке, кремови... Готово је немогуће уздржати се пред изобиљем слаткиша. Неки народи израчунали су да годишње поједу неколико килограма ових привлачних намирница: Италијани 25 kg по особи, то јест 68,5 g дневно, Енглези 160 g, Данци 113 g, Финци 107 g...
 

 
Мајмунска бања
  Захваљујући упорности Јукихира Фукуде, фотографа с дипломом ветеринарског факултета, откривене су готово све појединости о животу једине врсте макаки мајмуна која насељава висоравни Јапана
  МАЈМУНИ УЧЕ ОД ЉУДИ?
У области Јигокудани, где и зими постоје вулкански извори топле воде, макаки налазе уточиште од хладноће коју баш не воле, без обзира на то што су на то прилагођени. Занимљиво је да су мајмуни тек кад су видели да се људи купају у топлим изворима, схватили да и они то могу да учине. Наводно, то се догодило шездесетих година прошлог века. Од тада ови необични космати створови црвеног лица обавезно проводе сате у тој природној бањи, али не сви...
 

 Први велики морепловци
Како су пловили Полинежани?
  Пре скоро хиљаду година, Полинежани су крстарили Тихим океаном, вођени само звездама и таласима. Они су успели да створе океанско царство, док су се европски морепловци још чврсто држали обале и веровали да ће ако оду предалеко пасти са ивице Земље
  У време док су Европљани у навигацији дању користили страже које су све време посматрале у даљини обале копна, или док су се ноћу чврсто ослањали на звезде, Полинежани су спокојно крстарили непрегледним плавим пространствима океана. Било је то пре 1000 година, и они су били најраспрострањенији народ на свету, цивилизација која је запосела широк троугли појас од Новог Зеланда према Ускршњем острву до Хаваја, област од отприлике двадесет милиона квадратних километара...