СКоје речи употребљавамо кад говоримо о љубави? Којим описима покушавамо да дочарамо њену огромну моћ? Ако већ нисмо у стању да пред таквом величином заћутимо - а немамо ни песничког дара - онда, понекад, реч за оно неизрециво, оно што се чини много важнијим од свега, препуштамо самим боговима.

Изгледа да је одавно тако: од времена кад су настале приче о Афродити и Венери, односно Еросу и Купидону... Легенде које говоре о томе како су Афродита или Ерос неопозиво умешали прсте у људске судбине углавном су познате. Међутим, да бисмо бар мало боље разумели тајне љубави, можда би било корисно да упознамо и неке друге, старије богове љубави, а не да увек помињемо само грчке и римске, као што је то обичај у овом делу света...

Да видимо како ствари стоје с љубављу у Индији, тамо где је настала славна књига о умећу љубави и љубавној вештини - „Кама-сутра”. У ствари, Кама је најстарији међу хиндуистичким боговима. То је природно, јер би требало да љубав претходи свему што постоји. Индијски мит учи да је бог Кама у Творчевом духу пробудио љубав према другим бићима. Стога су моћном богу дали разна имена: Дарпака (побуђивач), Гритса (продорни), Мара (разоритељ), Титха (ватра)... Његова супруга је Рати, односно страст или жудња.

Као што се може наслутити, Кама је врло леп млади човек. Додуше, занимљиво је да је он приказан како јаше на папагају. Његово оружје слично је ономе које носе европска љубавна божанства: то су лук и стрела. Али, Камин лук је од шећерне трске, а и стреле су необичне: то су лотосови пупољци! Легенда каже да је Кама чим се родио на уму имао само једну мисао, само једно питање: „У чијем ли ћу срцу најпре да пробудим страст?”

Дакле, непотребно је говорити о томе да је Кама спреман да у сваком тренутку запали љубавну ватру. Како код обичних људи, тако и код самих богова. Ево још једне древне приче о томе.

Кад је Сати, жена великог бога Шиве, извршила самоубиство, он се повукао на Хималаје и одвојио од света. Препустио се испосништву и медитацији. Другим женама није намеравао да поклони ни најмању пажњу. Међутим, једна жена ипак је покушала да му се приближи. То је била Парвати, жена с планине. Не проговарајући ни једну једину реч, Парвати је села крај Шиве и понављала исто што је и он чинио. Надала се да ће временом задобити његову љубав. У ствари, она је била отелотворење Сати, Шивине жене која је и даље била заљубљена у свог мужа... Но, Шива то није наслућивао. Нажалост, баш у то време свету је претила опасност од демона Тараке кога је могао да победи једино Шивин потомак. Али како, кад се Шива одрекао и љубави и жена?

Зато су се забринути богови обратили Ками, богу љубави и љубавне чежње. Он је дошао у посету Шиви у пратњи супруге Рати. Претходно је успео да превари чувара врата, бика Нандина, претворивши се у мирисни поветарац. Иначе, задатак чувара врата јесте да сачувају неку велику и важну тајну од туђе радозналости. Бик Нандин штитио је Шивин аскетизам и све његове љубавне везе. Као што прича недвосмислено говори, Нандин није могао ништа против бога љубави.

И тако, вративши се у своје пређашње обличје, Кама је одлучио да сачека згодну прилику како би одапео прву стрелу у Шиву. Љубавни нестрпљивци ће се упитати колико је Кама чекао на тај тренутак. Ни мање ни више него шездесет милиона година! Симболика овог огромног броја, односно количине времена, говори о важности, неуништивости и јачини љубави. Дакле, тек после шездесет милиона година, Кама је одапео прву стрелу, први лотосов цвет. Чим га је дотакао лотосов пупољак, Шива је отворио очи. Угледао је Парвати и жудња је почела да испуњава његове мисли. Схватио је да га је Кама пробудио из најдубље медитације. Због тога је био страшно љутит. Кад га је нашао, одлучио је да га казни. То је и учинио. Спалио га је! Претворио је бога љубави у прах и пепео...

Тада настаје прави, безмало филмски преокрет. Заљубљени Шива окренуо се према Парвати и обећао да ће јој испунити сваку жељу... Ту је Шиву чекало изненађење. Парвати је рекла:

- Оживи Каму. Нека запали свет!

Перо - чежња,

шиљак - љубав

Наравно, Парватина жеља била је испуњена. Кама је враћен у живот, али, што је такође врло занимљиво, ако не и иронично - није имао тело! Због тога је стекао надимак Ананга, што значи бестелесни. То име објашњава Камино скривено али непрекидно присуство у свету.

Епилог приче се наслућује. Шива и Парвати су водили љубав. Родио им се син Кумара. Управо он је убио демона Тараку.

У Ведама, древним текстовима (насталим у Индији још у 15. веку пре наше ере), у збирци „Атхарва Веда” налазе се љубавне бајалице. У једној од њих призива се бог Кама: наиме, да би задобио љубав жене, мушкарац, под одређеним околностима и према правилима магије, треба да изговори следеће стихове:

Највеће свечаности које су окупљале све касте у древној Индији били су фестивали - холи. Најомиљенија од свих била је светковина пролећа управо у част бога љубави Каме. За време ове свечаности заборављало се на кастинску изолованост, сви су се шалили и веселили, без обзира на припадност сталежу. У храмовима и дворовима неговали су још једну врсту задовољства која је спадала у оквир деловања бога љубави. Тим љубавним задовољствима одрасли мушкарци препуштали су се с гањикама, односно хетерама. Свестрано образоване, према правилима понашања гањике је требало да савладају шездесет четири различите вештине, од којих су најважније биле песма, музика, поезија. Додуше, међу духовним и уметничким вештинама била је и вештина вођења љубави. Но, музика је ипак имала велику предност, чак и кад је реч о непосредној вези с љубавним богом Камом. У Сангитанхасји, старом индијском тексту о музици, објашњава се ко је заправо Камин изасланик:

„Музика је блаженство среће за срећне, немир и узбуђење за оне који пате. Освајач срца слушалаца, она је први изасланик бога љубави. Музика је мудра и лако осваја љубав непознате жене. Може ли икад бити плаћена? Она је Пета у низу вечне мудрости Веда.”

Дакле, Купидонове стреле лако је препознати. Од њиховог убода крвари прободено срце. А шта ако нас погоди лотосов пупољак? Или кад најмање будемо очекивали, осетимо мирисни поветарац? Покушајмо да упамтимо тај тренутак. Можда ће бити један од најлепших у нашем животу. Можда и вечан?