Забавников зоо

Љубав без граница

Шта ће се даље збивати у љубавном животу нојева, зебри и жирафа у московском зоолошком врту, сасвим је неизвесно...

Грб Немањића

Ова кратка прича о животињама, истинита је љубавна прича.

Као што је познато, и животиње умеју да се заљубе и осете снажну привлачност. Већина њих бира партнера међу себи сличнима, тако да удварање често бива прихваћено као природан зов. Међутим, међу живим бићима увек се нађе неки изузетак... Испоставља се да је љубав врло клизав терен, чак и кад је реч о животињама.

Све се догодило у другој половини маја ове године. Издвојен и усамљен у великом обору московског Зоолошког врта, један ној се после чедног момачког живота страсно заљубио у своју комшиницу. Та сусетка, смештена у његовој непосредној близини, није птица, као што би се могло наслутити, већ - зебра.

Пругасти коњ

Зебра је животиња која припада породици Equidae, односно породици коња. Живи у средњој и Јужној Африци. Одрасле зебре тешке су око триста килограма и живе у степама. Породицу зебри чине пастув, неколико кобила и ждребад а неколико породица често живи у крду. Женке носе младунце око дванаест месеци и најчешће имају само једно ждребе. Пруге младунчета су смеђе боје, светлије су него код одрасле животиње. Зебре су плен хијена и лавова. Понекад успеју да се одбране, јер имају изванредно развијено чуло мириса и слуха. Осим тога, одлично се служе копитама којима вешто ударају.

Чувари у поменутом зоолошком врту већ извесно време примећивали су да је ној почео веома чудно да се понаша. Примицао се огради и тужно извијао свој дугачки врат према зебрама. „Досадно му је”, помишљали су. „Вероватно тражи друштво...” Онда су схватили да га не занимају све зебре, већ само једна женка. Страст је коначно учинила своје. Ној се охрабрио и прескочио је ограду. Затим је почело мало жешће удварање.

Зебра се у почетку „правила луда”. Није хајала што велика птица прави будалу од себе. А онда, као што обично бива... ној је покушао да својом пернатом главом помилује зебрину пругасту главу... У ствари, да је пољуби... Или нешто слично... Тешко је рећи шта је заправо хтео.

Уместо да достојанствено прихвати „пољубац”, зебра се наљутила и почела да удара главом и ногама заљубљеног ноја. Да невоља буде већа, у помоћ су јој притекле и остале зебре, као и жирафе које с њима заједно живе. Чувари су морали да их раздвоје. То им је једва пошло за руком. Ној је одведен у свој обор начисто пребијен, али жив. Међутим, и даље веома заљубљен.

Али, то није крај ове љубавне приче. Људи запослени у Зоолошком врту у Москви сматрали су да је ној добио своје и да се више неће петљати са зебрама и жирафама. Јер, примио је батине за памћење. Али, преварили су се. Заљубљени ној је већ после неколико сати поново био поред ограде, извијајући дуг врат и дозивајући своју драгану. Зебре и жирафе нису обраћале пажњу... Надмоћно су окренуле главу на другу страну.

Заљубљена тркачица

Ној (Struthio camelus) је птица из реда тркачица, пореклом из Африке. Има веома дугачак врат и ноге и може да трчи брзином око шездесет пет километара на час! Нојеви припадају највећим птицама на свету. Кад достигну полну зрелост, а то бива око друге до четврте године, мужјаци су високи од 170 до 270 центиметара и тешки око 155 килограма, док су женке за трећину мање.

Сутрадан, ној је опет с лакоћом прескочио ограду и нашао се поред зебре која му се толико свиђа. Чувари су без даха посматрали шта ће се овога пута догодити. Помислили су да ће четвороножне дивље животиње сада на смрт да пребију заљубљеног ноја који ће главом да плати удварање.

Ништа од тога! Видевши да је удварач поново стигао, те да нема намеру да одустане, зебре и жирафе почеле су да беже: лево, десно, горе, доле. Биле су толико уплашене да су чувари опет морали да се умешају, овога пута да спасавају знатно веће али спорије животиње. Удварач их је с лакоћом заљубљеног бића стизао на коју год страну да су пошле. За пакост, ухваћен је и поново враћен у свој обор.

Шта ће се даље збивати у љубавном животу ноја и зебри у московском Зоолошком врту, сасвим је неизвесно. Јер, како заљубљеном ноју пренети поруку психотерапеута који читаоцима „Забавника” саветује да партнере потраже међу онима којима се иначе свиђају, а не међу онима којима се не свиђају. Можда ној у виду има други наук: да се упорност исплати?

М. Огњановић