|
| 
 | |
Јесте ли већ чули да...
••• амерички научници при Ратном ваздухопловству САД били су први који су наводне летелице из свемира 1953. године назвали НЛО (неидентификовани летећи објекат). Пре тога могли су се чути изрази „летећи тањири” или „летећи српови”, како су их називали у Русији... | |
 | | Београдска пристаништа
Где спавају лађе
У „Житију Стефана Лазаревића” из пера Константина Филозофа Београд се први пут помиње као град с два пристаништа. Претпоставља се да су се налазила на Дунаву и Сави иако неки научници сматрају да су оба била на Дунаву
Тврдња о постојању два пристаништа чини се сасвим логичном због стратешких потреба града на две реке. Врло рано, вероватно због одбране државне границе према Византији, створено је Западно подграђе са утврђеним пристаништем на Сави. Бедеми Западног подграђа помињу се у писаним документима већ у једанаестом веку приликом угарских напада. Спречавали су продирање у Западно подграђе, али и упаде у Горњи град и унутрашње утврђење. Бедем на североистоку био је двоструких зидова, а на југоистоку беше ојачан воденим ровом... | |
 | | Зашто се каже...
Сидро
На први поглед, може изгледати чудно то што Срби, који не спадају у поморске народе, имају чак четири назива за сидро. Даље је необично и то што већина њих (сидро, ленгер, котва) припада књижевном језику, а само један данас је застарео и ограничен на неке народне говоре (анкора, такође анкира, анкура, анкер...)
Сидро је реч грчког порекла, од грчког сэдхро(в) {sidero(n)} „гвожђе”. Ово првобитно значење у грчком језику даље се развило, специјализовало се, у посебан термин који означава нарочити предмет од гвожђа: „сидро”. Зашто је, и када тачно, до тога дошло у грчком језику, за нас који смо термин преузели, није битно... | |
 | | Лик са „Забавниковог” новчића – Јован Дучић
Песника Јове надахнуће
Умео је и смео да воли не спутавајући осећања. Није ни чудо што је љубави оставио своје најлепше стихове
Јован Дучић био је човек који привлачи пажњу. Где год се појавио, постајао би тема о којој се прича и нагађа. „У Београду, спомиње вас цео свет”, написала му је једном Исидора Секулић. Чиме је Дучић то заслужио? | |
 | | Живот пише драме
Кад падобран откаже...
Осамнаести децембар 2003. године... Горан Тодоровић, припадник 63. падобранске бригаде из Ниша спрема се да изведе 984. скок, пети тог дана. Временски услови су добри, ветар у границама нормале, сви прописи спроведени. Заједно с колегама падобранцима креће пут висине, али... небо је тог дана морало да има завршну реч!
Дан је био као створен за „ходање по облацима”, како је то Горан Тодоровић, звани Фаца, волео да каже. Тог 18. децембра 2003. године стигао је на посао у 63. падобранску бригаду у Нишу, где је прво радио као војник по уговору, а касније је због залагања постао подофицир. Међу друговима и колегама био је познат не само као врсни падобранац, већ као вечити заљубљеник у плаво небо али и као велики бунтовник... | |
 | | С оне стране вероватног: Професор А. Пераграш у потрази за љубавном опеком
Амајлија - срце
Узалуд је професор гледао наоколо тражећи срце од цигле - нигде га није било. Али, неко га је ипак нашао
Да ли знате шта значи израз „piano legs”? Уколико не знате, реч је о језгровитом опису женских ногу, односно, прилично великој увреди за сваку даму... Али, не убијајмо у појам овом приликом власнице „клавирских ногу” објашњавајући шта то заправо значи и како изгледају. Баците поглед на неки концертни или полуконцертни клавир и биће вам одмах све јасно... | |
 | | Први крсташки поход
Божји град
Почетком трећег века пре наше ере један од генерала и наследника Александра Македонског, Селеук I Никатор основао је у Сирији град и дао му име по свом оцу Антиоху. Град је изграђен седамдесетак километара од Егејског мора, на обалама реке Оронт и падини планине Силпиос. Антички историчар Страбон запазио је да је Антиохија била велика готово као Александрија, док је Диодор са Сицилије забележио да је у њој живело више од 300.000 становника
Многобројни трговачки каравани доносили су из Арабије, Персије и далеке Кине скупоцену робу која је потом морем преношена и продавана у великим градовима Европе. За време Римског царства пребогати град на Оронту постао је седиште провинције Сирије и важно средиште нове вере – хришћанства. У Антиохији су први пут следбеници Исуса Христа узели име хришћани, ту је апостол Петар постао први пастир нове цркве. Дуго је Антиохија с поносом носила још једно име – Теополис (Божји град) – и била један од најважнијих градова царства, поред Рима и Александрије. | |
 | | Богу иза ногу: Сибир
Земља белих вода
Био је то одувек резервни положај свих руских држава. Одатле су стизале природне драгоцености а тамо одлазили противници, злочинци, прогнаници свих врста и боја
У данашње време при помињању речи Сибир човек помисли на енергетска и минерална богатства - природни гас, нафту, злато и дијаманте; богат биљни и животињски свет - од степа на југу преко шума и тајги до тундре на обалама северних мора; еколошку сигурност - светске резерве слатке воде које се налазе у најдубљем језеру на свету, Бајкалу, и у великим сибирским рекама Иртиш, Об, Јенисеј, Лена и Амур. Међутим, све до друге половине 20. века, док сировине нису биле толико скупе и док се људи нису бојали глобалног отопљавања, представе о Сибиру биле су мање привлачне... | |
 | | Забавников зоо
И лепе, и опасне, и угрожене
Различитих су врста и особености, али судбина им је можда иста - да заувек нестану с лица Земље
Голуб који се одселио
У разноврсном птичјем свету једне врсте нема већ цео век. Сматрала се једном од најбројнијих, а ишчезла је. Данас се помиње само као експонат у Вашингтон Смитсонијан институту у Сједињеним Америчким Државама. Ту је препариран завршио последњи голуб селац, Ectopistes migratorius... | |
 | | Ролс-ројс међу фотоапаратима
Да те сликам хаселбладом
Кад је током прве половине двадесетог века Виктор Хаселблад фотографисао птице на обронцима шведских шума, није могао ни да сања да ће његово име ускоро постати синоним за најбоље фотоапарате познате човеку
У историји фотографије, међу аматерским заљубљеницима и професионалцима постоји једно име које се увек изговара с поштовањем... | |
 | | За читање и уживање
Благо цара Радована
Јован Дучић
По Јовану Дучићу, цар Радован је „цар царева, владар судбине, господар свемира”. Његово благо траже сви људи „од полета, од силе, од вере у живот и у циљ, и од вере у невероватно и немогућно”. Благо које је открио Јован Дучић је у књизи чије одломке објављујемо. „Благо цара Радована” је збирка есеја о битним животним питањима која свако себи поставља: о срећи, љубави, жени, пријатељству, о младости и старости... Дучић их је писао у шездесетој, с великим животним искуством. У њима се види да је волео живот, да му се предавао отворено, свим срцем, и да је стално размишљао о његовим тајнама како би га боље разумео... | |
|
|
„Тест преживљавања воћних колача” приликом кога људи покушавају да униште колаче возећи кола преко њих, бацајући их с високих зграда или шутирајући их као лопте, одржава се у Риноу, у Невади.
