|
| | Јесте ли већ чули да... ••• свих 20.000 различитих врста корастих лишајева могу да преживе и у хладним и у сушним пределима, али не могу да опстану на загађеним местима... | |
| | Падавине које су ушле у историју Црни прах с небеса У раним јутарњим часовима, у среду 7. децембра 1631. године, калуђери манастира Света тројица код Пљеваља с великим изненађењем и чуђењем приметили су да је снегом покривена околина манастира потпуно поцрнела. У ствари, била је засута црним прахом који је пао с неба. Један од калуђера о томе је оставио запис: „Године 7040 (=1631) паде прах с небеса на земљу месеца децембра, дана седмог. Овај прах беше црн као пепео” О необичној појави постоје још два записа. Други запис налази се на последњој страници рукописа „Златоуст” који се чува у Софијској библиотеци. Реч је о старом српском запису, али није могуће одредити манастир у коме је живео калуђер који га је записао... | |
| | Лик са „Забавниковог” новчића – Милена Павловић-Барили Слике од душе и сна Чудо од детета постало је велика сликарка. Док су је у Риму, Паризу, Њујорку хвалили, она је чезнула за Србијом у којој су за њу сазнали тек девет година након њене смрти За велику уметницу Милену Павловић-Барили код нас се чуло 1954. године кад је њена мајка Даница, писмом упућеним тадашњем Савету за просвету и културу, понудила као поклон своју кућу у Пожаревцу у којој се Милена родила, а и велики број њених цртежа и слика. Било је то девет година након смрти Милене Павловић-Барили у Њујорку, о чему се овде такође није знало... | |
| | Говор биља: јоргован Краљичин цвет Српски краљ Урош Немањић сигурно није знао да су у древној Персији веровали да човек који поклони девојци грану јоргована наговештава љубавни растанак, па је због своје невесте ибарску долину оденуо у цветове јоргована Јоргован је пролећни цвет, а стигао је у европске баште из персијских вртова захваљујући арапским трговцима. Почетком 10. века Арапи су јоргован (ергован, јергован или лиљаче, како су га код нас звали) пренели у Шпанију одакле се раширио по југу Европе. Претпоставља се да је у Аустрију дошао крајем шеснаестог века... | |
| | Сви младенци света: Србија Девојка, од злата јабука Младожењин отац је будућој снахи на дар носио црвену јабуку, знак пријатељства, љубави и плодности, у коју су били забодени дукати. Ни свекрва ни ташта нису се готово ништа питале пре венчања, све до прве брачне ноћи кад би свекрва лупала на врата младенаца како јој унуци не би били глуви Пре двадесетак година, у предвечерје топлог летњег дана, млада жена самоуверено се упутила у пратњи младића ка кући у којој је живео њен свештеник. Свештеников дом налазио се у дворишту једне од најлепших београдских православних цркава. Благородни осмех на протином лицу и позив да уђу, само је накратко одагнао неку врсту зебње коју су у том тренутку осећали... | |
| | Будућност граби у висину Живот у торњу Облакодери који се сада граде неће служити само као пословни и стамбени простор, већ ће постати праве фабрике које ће производити електричну енергију, храну, облаке... До сада су нас облакодери одушевљавали пре свега због висине и стабилности, можда и лепоте, а њихова намена је позната. Ту су смештене канцеларије, станови, хотели... Додуше, они већ неко време изненађују и другим наменама: Државни универзитет у Москви висок је 240 метара, болница „Гај’с” у Лондону 143 метра, а библиотека „Дибоа” у Амхерсту (САД) 116 метара... | |
| | Живот пише драме Москва, имамо проблем! Високо у Земљиној орбити 25. јуна 1997. године, на руској космичкој станици „Мир” три астронаута борила су се да преживе након рутинске вежбе која је пошла наопако На космодрому Бајконур у Казахстану контролор лета одбројавао је последње секунде пред полетање огромне ракете. За Мајкла Фоулија, искусног америчког војног пилота, био је то први пут да креће пут свемира. Кад су се уз громогласан звук упалили мотори, а ракета муњевито полетела према облацима, осетио је страховит потисак, глава му се чврсто забила на наслон, кожа на лицу се затегла... | |
| | Упознајмо своје тело Шта се крије иза нокта? Погледајте добро своје нокте. Можда никада нисте обратили пажњу, али један поглед може много тога да нам открије До пре тридесетак година лекари су и те како умели да „читају с ноктију”. Данас се то мало запоставило, али сваки искусни лекар опште праксе требало би да на основу ваших ноктију зна да ли да вас упути код дерматолога или на неки други преглед. Здрави нокти треба да буду чврсти, сјајни и провидни. А какви су ваши? | |
| | 10 начина за упад у замак Освојити неосвојиво Да би се одбранили од непријатеља, људи су у давним временима градили утврђења у која није било лако продрети. У почетку грађене од дрвета, зидине се од 12. века праве од камена, а у наредном столећу добијају на висини и ширини, с кулама одакле су војници лако могли да уоче нападаче и да на њих оспу паљбу. Циљ опсаде, која је некад могла да траје и месецима, није било рушење бедема већ продирање у замак. И поред свих мера предострожности, освајачи су разним лукавствима ипак успевали да надмудре војску која је бранила утврђење | |
| | Војници из света животиња Шпијуни, чувари, камиказе, носачи... Откако се ратује, животиње помажу човеку, а у новије време чак и веверице и пауци добро дођу у међудржавним споровима Недавно је из Турске прешло на иранску територију четрнаест веверица које су ухапшене и оптужене за шпијунажу. Као у филму о Џејмсу Бонду, сем што је ова вест била званично објављена преко иранске новинске агенције Ирна. Портпарол енглеског Министарства иностраних послова чак је званично прокоментарисао ову вест, додуше једном речју: „Nuts”, буквално „ораси”, преносно „глупости”... | |
| | Рат који непрекидно траје Како победити отпатке Шта све човек током хиљада година није радио да би се изборио с ђубретом које је сам правио... Борба и даље траје, само што се савремен начин одлагања отпада стално такмичи са све већим бројем становника на планети, па победа није ни на видику Уличице као обори за стоку, загађена вода и неподношљив смрад. Тако је било од праисторије до средњег века, од антике до ренесансе, од барока до данашњих дана. У разним историјским раздобљима сви су имали невоља с одлагањем отпада. Међутим, ђубре је за археологе драгоцен материјал који казује о свакодневном животу: да би се сазнало какви су били обичаји и навике људи у прошлости, треба да се копа по њиховим отпацима. | |
|
|