Једно време Јуџин Брак се надао да ће полиција наћи његов аутомобил чији је нестанак пријавио маја 1970. године. Међутим, како су године протицале, помирио се да „мустангу” не може да се уђе у траг. Баш зато га је недавно изненадио један телефонски позив. У први мах помислио је да неко сигурно с њим збија шалу. Наиме, полиција из Лос Анђелеса, града у коме Брак све време живи, обавестила га је да ће му ускоро вратити украдени аутомобил. Шта се у међувремену дешавало с његовим колима? Само месец дана по пријављеном нестанку, отац матуранткиње Џуди Смонгенски купио је својој мезимици од једног продавца старих аутомобила аутомобил и то онај Браков. Наравно, није могао ни да сања да су кола украдена. Свих ових деценија Џуди је брижљиво одржавала очев поклон. Само је првобитну златну боју каросерије променила у сребрну. Џуди, која се у међувремену удала и добила двоје деце, ових дана тешка срца одлучила је да прода стари „мустанг”. У полицијској станици Сан Дијега, где живи с породицом, збуњеној жени објаснили су да је последњих тридесет осам година заправо возила украдени аутомобил. Не зна се да ли је више била узбуђена Џуди или Јуџин Брак који чека да му се довезе давно нестали четвороточкаш.

Већ смо писали о Леониду Штаднику, човеку који је у Гинисовој књизи рекорда уписан као највиши човек на свету. Овај тридесетседмогодишњи Украјинац оболео је са четрнаест година и почео несразмерно да расте, све док није достигао два метра и педесет седам центиметара. Сада живи с мајком и сестром у једном малом селу, двеста километара од главног града Кијева. Једно време радио је као ветеринар, али морао је да напусти посао јер се због висине тешко креће, а није имао довољно новца да купи неко превозно средство. Дигао је руке од свега и почео да гаји домаће животиње.

Кад су људи широм света сазнали за Штадника, почели су да му шаљу ципеле и одећу. Недавно се за судбину овог џина заинтересовао и Виктор Јушченко, председник Украјине - послао му је два одела, а спрема се да му купи и кола која ће бити преправљена тако да овај дугајлија несметано може да их вози. Неки други добри људи скоро су га изненадили бициклом који Штаднику много значи јер сада лакше може да обилази околину. Украјински Гуливер недавно је добио и рачунар и прикључак за Интернет. Сада учи енглески да би могао да се споразумева с људима који му пишу из целог света. Људи из владе потрудиће се да Штадниково село што пре вежу и за гасовод, па ће и дугајлији, као и осталим мештанима, живот из корена да се промени.

- Доскора сам мислио да ми је живот прави пакао - каже Штадник. - Сада сам се уверио да на овом свету има много добрих и племенитих људи којима желим да докажем да сам вредан пажње. Живот је заиста леп.

Да ли их је неко питао да ли пристају да преко ноћи промене исхрану? Наравно да није. Ради се о животињама које настањују двеста шеснаест зоолошких вртова, колико их званично има широм САД. Чак и да их је питао, исхрана би им сигурно била мање важна од слободе која им је ускраћена. Овако, кад су већ иза решетака, морају да се повинују одлукама људи задужених за старање о њима. Колико год да се запослени у зоолошким вртовима труде да им дају храну што сличнију оној у дивљини, то није увек лако. Кад је примећено да су разне врсте мајмуна, дивљих мачака, жирафе, слонови све мање покретни и да се мрзовољно крећу, чувари су размислили и схватили да их не хране како треба. Сада се све чешће расправља о томе до које мере животиње треба да буду на дијети, а да им се не ускрате неопходни хранљиви састојци.

Једна седамдесетпетогодишња Швеђанка хвали се да има најбољу везу са Интернетом, али она је не користи да би истраживала по светској рачунарској мрежи, већ да би - сушила веш! Наиме, Зигбрит Лотберг је мајка једног од највећих шведских стручњака за Интернет који је изабрао управо мајку да би испитао нове везе путем оптичког кабла: брзина протока је четрдесет гигабајта у секунди, што је довољно да се за само неколико секунди скине један DVD. Међутим, госпођа Лотберг одлучила је да каблове искористи за сушење веша.

- Толико се те жице угреју да се веш осуши за тили час! - објаснила је мајка стручњака за Интернет.

У Музеју науке у Сиднеју (Аустралија) отворен је посебан архив за електронску пошту с намером да се тако за будуће нараштаје сачувају сведочанства о данашњем животу. Бар двадесет хиљада електронских писама (e-mail) и исто толико одговора сведочиће о томе како се заиста живело у Аустралији у првој деценији 21. века. У архив не улазе само лепа и правилно написана писма, већ и поруке послате грешком, писма ласцивне природе, граматички неисправна. Намера је да се не искривљује и поправља слика о културним потребама и интелектуалним склоностима данашњих Аустралијанаца.

Ево нечега што би свака будућа невеста требало да зна: брак девојци доноси недељно бар још седам сати рада. Реч је, наравно, о кућним пословима. С друге стране, мушкарци који се ожене, раде један сат мање у кући него што су радили док нису били у браку. Ово је исход опсежног истраживања о понашању и навикама које је започето у Мичигену (САД) још пре четрдесет година. Али, иако у кући имају више посла него док су биле девојке, данашње супруге раде знатно мање од оних пре четрдесетак година. Данашњи мужеви помажу супругама више него што су то чинили њихови очеви седамдесетих година прошлог века.