Шта може натерати неког да преврне више од два милиона речи и стотине речника? Човек који је учинио баш то, Адам Жако де Боано тврди да се његово занимање за чудне изразе развило онога тренутка кад је отворио албански речник и открио да у њему постоји ни мање ни више него двадесет седам речи за обрве и исти број за бркове, почев од mustaqe madh, односно жбунаст, до mustaqe posth, бркови који падају с обе стране усана. Од тог тренутка, Жако више није могао да прође поред неке књижаре а да не потражи неки страни речник. Почео је и да прави списак својих омиљених: на пример, nakhur је персијска реч за коју нису чули ни многи Персијанци, у значењу „камила која неће да да млеко док јој се не заголицају ноздрве”; и areodjarekput, инуитска реч за „разменити жене на неколико дана”. Па онда глагол који су користили јапански самураји tsuji-giri, „испробати нови мач на случајном пролазнику”.

Друге су, пак, изражавале појаве које су свима познате. Наиме, сви смо се срели с особом за коју се каже Zechpreller, што је немачка реч за „особу која оде а не плати рачун”. Сви смо упознали ataoso, што на средњоамеричком шпанском означава „неког ко у свему види проблем”. А можда је баш ваш колега с посла neko-neko, што је на индонежанском „особа која има креативну идеју од које све само постаје горе”.

Његова страст убрзо је прерасла у опсесију. Завирио је у језике народа сваког ћошка света, од језика фуего с крајњег југа Чилеа, до језика народа Инуит, с најсевернијег дела Аљаске. Неке од њих у „његовом” енглеском нису имале тачан израз. Као pagiq, инуитски израз за „раздерано месо кад се жена порађа”, до кинеске mingmu за „умирање без жаљења”. Уживао је у директној логици данског, прецизног малајског, изузетној ексцентричности јапанског, и схватио да речници понекад могу да кажу више о култури неког народа него туристички водичи. Неке речи описивале су доживљаје који се тичу одређеног краја, попут хавајског kapau’u, „сатерати рибу у мрежу ударањем по води лиснатом граном”. Друге су, пак, биле универзалне, као индонежанска mangu, „тужни и не знамо шта бисмо са собом” , или јапанска mukamuka, што значи „толико љут да би се исповраћао”, преко чешког nedovtipa, „мало глуп да би схватио наговештај”, па опет јапанске речи bakkushan, „жена која изгледа прилично лепо отпозади, али не и спреда” - такве даме сви смо упознали!

Међутим, сам назив овог занимљивог речника крије у себи, чини се, и одређену количину критике. У паскенском језику Ускршњег острва реч tingo означава „позајмљивати ствари из куће пријатеља, једну по једну, све док ништа у њој не остане”. Дакле, узимајући тај назив за своју збирку, Боано прави циничан коментар, усмерен према водећим светским језицима који, по његовим речима, „имају дуготрајну и грамзиву наклоност да натурализују најбоље стране речи, штрпкајући вековима по другим културама”. У исто време, „тинго” може да се примени и на све видове модерног друштва који су „љубавно-лоповска самопослуга језика и појмова, и атеизам глобалне комуникације”. Штавише, одређену врсту „тингоизма” примењује и сам аутор. Јер, Жако је успео да једном речју, коју је позајмио, а која значи одређено срамно позајмљивање, опише модерну „позајмљивачку” културу. Данас, кад мали потрошачи гутају филозофију великих потрошача, и кад жаргон, који вуче корене из тих језика, прети да отрује сваки, па и наш, ова збирка страних израза право је освежење у мору разних разводњених мирођија.

И тако, и ми ћемо на тренутак употребити „тингоизам”, и покушати да дочарамо сву разноликост и богатство разних изворних језика, надајући се при том, попут Адама Жака де Боана, да ће одређене речи избећи колонизацију.

Нервирање док чекамо да се неко појави, дивно је садржано у инуитској речи iktsuarpok, у значењу „често излазити напоље да се види да ли неко долази”. Што се тиче нервирања с друге стране врата, ту је руски глагол дозвонится, који не значи само звонити, већ звонити док се неко не појави да отвори.

Лепоте онога што се у енглеском језику просто зове конверзација, могу да се нађу и у другим језицима: ho’oponopono (хавајски) решавање проблема разговором, samir (персијски) особа која разговора ноћу, на месечини, begadang (индонежански) остати будан целу ноћ у разговору, glossaglos (старогрчки) причати док вас не заболи језик.

Било да особа с којом разговарате пати од latah (индонежански) неконтролисане навике да говори неугодне ствари, или chenyin (кинески) оклевања и мрмљања себи у браду, разговор не мора да буде увек онакав какав очекујемо: catra patra (турски) неправилно и лоше говорити, nyelonong (индонежански) прекинути без извињења, akkisuitok (инуитски) никад не одговорити, ’a’ama (хавајски) неко ко говори брзо, скривајући смисао својих речи једној особи док говори другој, dui niu tanqin (кинески) говорити некоме ко не разуме или се обраћати погрешним људима (буквално - свирати тамбуру крави), dialoque des sourds (француски) расправа у којој ниједна страна не слуша ону другу (буквално - разговор глувих), mokita (киривана језик, Папуа Нова Гвинеја) истина коју сви знају, али о којој нико не говори.

У свим језицима могу се наћи псовке. Али, с времена на време, речи које нису очито увредљиве поприме тамнији тон, као што је кинески израз wang bah dahn, што дословце означава корњачино јаје, али се користи као увреда за политичаре. Међутим, постоје још маштовитије грубости. Zolst farlieren aleh tseyner achitz eynm, un dos zol dir vey ton (јидиш) нека ти поиспадају сви зуби осим једног, и нека те тај један заболи, asi te traques un pavo y todas las plumas se conviertan en cuchillas de afeitar (шпански) нека се перје на твојим ћуркама претвори у бријаче.

Арапски израз sabaha bi-wajhi значи „почети дан тако што видите нечије лице”. Зависно од израза лица дотичне особе, то може да буде добар или лош предзнак: sgean (шкотски гелски) дивљи израз или израз страха на лицу, kao kara hi ga deru (јапански) руменило (буквално - из лица излази пламен), Backpfeifengesicht (немачки) лице које вапи да га треснете у нос.

Арапска узречица „Боже ме сачувај длакаве жене и ћосавог мушкарца” савршено указује на значај овог украса на лицу: gras bilong fes (ток писин, Папуа Нова Гвинеја) брада (буквално - трава која припада лицу), hemigeneios (старогрчки) особа с пола браде, qarba (персијски) седе длаке које се појављују у бради, sim-zanakh (персијски) особа са сребрном брадом, poti (тулу, Индија) жена с брадом.

Малежани имају истанчан речник којим описују покрет, као у изразу kontal-kontil, односно, њихање дугих наушница или шушкање хаљине у пролазу, али и погрешан, као што је jerangkang, то јест, пасти тако да вам ноге оду увис. Kengkang значи ходати широко раширених ногу, tenjack - храмати с подигнутим петама, kapai - млатити рукама као кад хоћете да останете на површини воде, gayat - осећати вртоглавицу док гледате у висине, bongking - пасти лицем на земљу, са задњицом увис.

Неки догађаји просто одишу маштовитошћу: mencolek (индонежански) лако додирнути некога прстом ради задиркивања, wasaso (хауса, Нигерија) пузати у потрази за нечим што је бачено, ’alo’alo kiki (хавајски) бежати од кише брзим кретањем, honuhonu (хавајски) пливати само помоћу руку, engkoniomai (старогрчки) расипати песак око себе, tallabe (зарма, Нигерија) носити нешто на глави без помоћи руку, a’anu (маорски) седети склупчано, изгледати јадно, bingildamak (турски) трести се као пихтије.

Апачи у Сједињеним Америчким Државама деловима аутомобила дају називе који одговарају деловима тела: предњи браник је daw (брада и вилица), предње крило је wos (раме), задње крило је gun (рука и шака), шасија је chun (кичма), задњи точак је ke (стопало), место за сипање бензина је ze (уста), светла су inda (очи), а кров је ta (чело). А унутрашњост возила одговара људским органима: електрика је крвоток - tsaws, акумулатор је јетра - zik, резервоар је стомак - pit, хладњак су плућа - jisoleh, а карбуратор је срце - jih.

Cooperar (средњоамерички) добровољно се слагати с нечијим мишљењем на своју штету, abbozzare (италијански) трпељиво прихватати ситуацију која је далеко од задовољавајуће. А ласкавци заузимају посебно место у језичкој баштини: vaseliner (француски) ласкати, буквално - користити вазелин, happobijin (јапански) лепотица у свим правцима света, улизица, radfahrer (немачки) особа која ласка претпостављенима а застрашује подређене, буквално - бициклиста. Ипак, Јапанци имају најживописнији израз за њих: kingyu no funi. Буквално значење је измет златне рибице - мисли се на начин на који риба, кад се ослободи измета, ипак га још неко време вуче за собом. Додуше, ни егоисти нису изостављени: echarse flores (шпански) хвалити се, буквално - посипати се цвећем, yi luan ton shi (кинески) неславна пропаст у удварању јер је особа нескромна и хвали се, буквално - бацити јаје на камен.

Али, има и горих људи од уображених: kibitzer (јидиш) онај који дели нетражене савете. Er gibt seinen Senf dazu (немачки) човек који увек има нешто да каже иако га нико не слуша, буквално - носи свој сенф са собом.

За њих тек постоји широка лепеза погрдних речи. Издвојићемо неке: nie hochi yat gau faan gam (кантонски) изгледаш као гомилица куваног пиринча. Немачки за „није сав свој”, nicht alle Tassen im Schrank haben - нису му све шоље у ормарићу. Маори са Кукових острва имају реч varevare која значи бити веома млад и још прилично безнадежан. А таман кад смо помислили да је наш језик најбогатији увредама, ипак смо се разочарали, јер претекао нас је јидиш. У овом изванредном језику будала може да буде не само shmute или schlump него и nar, tam, tipesh, bulvan, shoyte, peysi, kuni lemel, lekish, или чак shmenge. Али, јидиш се не зауставља само на томе, већ је још одређенији. Губитник је schlepper, shmugeggeschnorreer, paskudnik, pisher, yold, али и no-goodnik. Klutz је трапав, мало шепртља, а тикван који је при том и баксуз - lekish bar schlemiel. Будала која није само глупа већ се налази на погрешном месту у погрешно време је schlimazl. Farshpiler је неко ко је изгубио све на коцки. Ипак, најтужнији случај је nisrof - остарела и истрошена будала.

Лажови су, чини се, свуда веома заступљени. Међутим, у Јапану је та пошаст достигла неслућене размере, те је ваљало урадити нешто поводом тога. И тако, у Земљи излазећег сунца постоје nimaijita o tsukau - користити два језика, hanage o nuku handu, буквално - чупати некоме длаке из носа, а превара се описује као negaeri o utsu, буквално - умотати их док спавају.

Додуше, Индонежани су мајстори кад речи треба да комбинују две стране карактера. Они познају: ricuh - то јест, хаотичан и бучан, pandir- глуп, али поштен и добродушан, mungil - мршав и згодан, merana - усамљен и јадан, lencir - висок и витак, bangkot - стар и тешко подношљив, или klimis - мек и сјајан.

Занимљиво је да се у Шведској не цени истицање. Све и свако требало би да буде lagom, што није исто што и досадно, него више - не превише и не премало, баш како треба, осредњи.

Ах, та љубав! Сви је познајемо и сви се трудимо да нам се не сломи срце. Изгледа да је тај страх од љубавне патње присутан свуда на свету: harawata o tatsu (јапански) сломити неком срце, буквално - извадити утробу, coup de foudre (француски) љубав на први поглед, буквално - удар грома, tragado como media de cartero (колумбијски шпански) бити безнадежно заљубљен, буквално - прогутан као поштарева чарапа.

Али, што се тиче приступа, предњаче Италијани: pomicione је мушкарац који тражи сваку прилику да буде у блиском телесном додиру са женом, puntare значи гледати у некога ко вам је сексуално привлачан, док је tirino звук који се чује кад цмокнете уснама као при пољупцу како бисте истакли да вам се неко допада. У Италији, момак понекад каже девојци cibi cierri - ако ћеш тако да изгледаш и кад порастеш, позваћу те да изађемо. А кад покушају да оживе стару љубав, онда кажу cavoli riscaldati, буквално - подгрејани купус.

Док су Италијани усавршавали приступ, Французи су учврстили вештину одбијања: poser un lapin a quelqu’un, значи супротставити се, буквално - ставити зеца на некога. Међутим, најбоље су развили терминологију за љубав посматрану као посао. Јер, ко би то могао боље од њих? Навешћемо само неке: passe raide - полазна цена за сат љубави. За особе које се баве тим занатом, смислили су прегршт назива: escaladeuse de braguette, буквално - она која се пење по рајсфершлусу, beguineuse - непоуздана проститутка, truqueur је мушка проститутка која уцењује своје муштерије, док је cocotte-minute проститутка која брзо изводи разне трикове, буквално - експрес-лонац. Постоји чак израз commencer a rendre la monnaie којим се за неку проститутку каже да је почела да стари, јер у младости није морала да враћа кусур од великих новчаница, и многи други...