„Само је једна ствар на свету гора од оговарања. Не бити оговаран!”

Ову смелу и самоуверену мисао написао је славни британски књижевник Оскар Вајлд. Вероватно је имао на уму и једну другу, народну умотворину која каже како је „боље да ти завиде (да те оговарају) него да те сажаљевају”.

Истини за вољу, и сам Оскар Вајлд (1854-1900) био је жртва оговарања и сплетки. У ствари, сплетке су му дословце дошле главе... Наиме, у лето 1891. године Вајлд је упознао младог лорда Алфреда Дагласа с којим је започео љубавну везу, спознајући тако и сопствену хомосексуалност... Будући да је Вајлд био омиљена јавна личност, почела су оговарања. Алфредов отац, утицајни маркиз од Квензберија, успео је да прошири глас да је заправо Оскар Вајлд крив за хомосексуалну везу његовог недужног и неискусног сина, па је писац осуђен на двогодишњи принудни рад због таквог понашања. Очајна, Вајлдова жена Констанс само једном га је посетила у затвору. Ужаснута због скандала и неподношљивих оговарања која су их пратила, побегла је с двојицом синова у Швајцарску променивши презиме у Холанд. После повратка из затвора, Оскар Вајлд је отишао у Париз где је 1900. године умро, напуштен од свих пријатеља...

Срећом, не завршавају се сва оговарања баш овако трагично. „Иза леђа свет псује и цара”, каже једна народна изрека која може да се примени и на политичаре или руководиоце уопште. То уједно говори о томе да су свачије мане подложне суду других људи. Само је питање да ли ће их неко изрећи или ће их (што би било најбоље и најдоличније) задржати за себе.

„У мишљењу народа преовладава управо оговарање”, тврдио је славни венецијански комедиограф Карло Голдони. То је нека врста одушка којим се само привидно решава невоља. Колико год да их оговарамо, владари и политичари на то се уопште не обазиру, можда због тога што сматрају да су недодирљиви и да се оговарања о њих одбијају као да носе непробојни оклоп.

Оговарања личне природе најчешће су најотровнија и углавном без икаквог моралног покрића. На пример, то се тиче изгледа одређене особе, начина облачења или неке физичке мане. Кад таква оговарања - изречена углавном иза леђа - стигну до оговаране особе, могу дубоко да је повреде или растуже, чак и унесреће.

Понекад лична оговарања немају никакве везе са стварним стањем ствари, односно са истином. Таква су углавном љубавна оговарања која изазивају праве ломове међу људима. Моћ љубавних трачева је велика и зато пре него што тако нешто изговоримо, размислимо шта би све могло да изазове уколико будемо тврдили да смо својим очима „видели да се неко с неким љубио” или слично... Једноставно, чувајмо се изрицања лажи. Оговарање само по себи није ни лепо, ни похвално, ни добро, а уколико се заснива на лажи - све је још много горе.

Верује се да је лакше оговарати иза леђа, те да је својеврсна храброст сасути некоме све што се о њему мисли право у лице. Наводно, кукавички је оговарати некога кад није присутан, а одважно је помињати његове тајне и јавне мане пред свима.

Шта мислите, да ли је то тачно?

Уместо одговора, може да послужи једна анегдота. Реч је, наводно, о истинитом догађају који се наводно збио у судници у једном малом месту на југу америчке државе Мисисипи.

За време суђења, тужилац је позвао свог првог сведока, госпођу у поодмаклим годинама.

- Госпођо Џонс, да ли знате ко сам ја и који је ваш задатак?

Старица је одговорила:

- Зашто ме то питате? Знам вас, господине Вилијамсе, још кад сте били дечак. Искрено говорећи, веома сте ме разочарали. Ви стално лажете, варате жену и манипулишете људима. Осим тога, оговарате своје пријатеље иза њихових леђа. Мислите да сте богзна ко, а нисте у стању да схватите да сте обичан ћата. Да, врло добро вас познајем.

Тужилац се потпуно збунио. Најавио је да ће сведока да испита и адвокат, те да ће имати прилике да одговори и на његова питања.

- I њега врло добро знам - додала је старица обраћајући се адвокату. - I господина Бредлија познајем још од дечачких дана. Он је ленчуга, лицемер и алкохоличар. Није у стању да успостави здраву и нормалну везу ни са ким, а његова адвокатска канцеларија једна је од најгорих у земљи. Да не говорим да вара жену са чак три даме. И да знате, једна од њих је и ваша супруга - тутњала је госпођа Џонс упирући прстом у тужиоца.

И адвокат и тужилац остали су без речи. Непријатну тишину прекинуо је судија који је позвао обојицу да приђу његовом столу:

- Уколико је будете питали да ли можда и мене познаје, послаћу вас сместа на електричну столицу - рекао је судија одлажући суђење за неку наредну прилику.

Закључак је јасан. Било да је изречено иза леђа или право у лице, оговарање је једна врста увреде - неподношљиве и ружне.