Шаховска игра једна је од ретких спортских дисциплина у којој и они најмлађи имају прилику да се директно, често и достојно, супротставе старијима. Уколико је даровитост тако изражена, могуће је прескочити све такмичарске разреде и ускочити у врхунску конкуренцију. Теорија има јако упориште у пракси - нису ретке вести о дечаку или девојчици који побеђују велемајстора а да им је при том, чини се, највећи напор да маленим рукама дохвате удаљене фигуре на великој шаховској табли.

Кад је 2003. године минималним резултатом 1,5:0,5 изгубио мини меч од Гарија Каспарова, тада најјачег светског играча, дванаестогодишњи Магнус Карлсен самокритички је изјавио:

- Другу партију одиграо сам као неко дете!

Данас, четири година касније, овај млади Норвежанин учесник је водећих светских турнира и полуфиналиста Светског купа.

Магнус Карлсен предводник је нове „вундеркинд генерације” која је последњих година преплавила светски шах. Све су млађи а све бољи. Некада се сматрало да пуну играчку зрелост шахисти постижу у тридесетим годинама. У чему је сада разлика? Легендарни ас нашег шаха велемајстор Светозар Глигорић недавно је приметио да су са огромним порастом информисаности коју су омогућиле нове технологије, услови за напредовање много бољи.

- Млади знају брзо и лако да овладају рачунарима, шаховске варијанте сагледавају се сада кроз доступне базе од неколико милиона партија, а поступак сазнавања усмеравају професионални тренери - објашњава наш прослављени шахиста.

Раме уз раме с Карлсеном је украјинско чудо од детета Сергеј Карјакин. Кад је Руслан Пономарјов 2001. године постао првак света у верзији ФИДЕ, неверицу је изазвао податак да је један од његових званичних секунданата био једанаестогодишњи дечак. Само годину дана касније и сам Карјакин умешао се у борбу за највише пласмане. Велемајстор је постао с дванаест година и седам месеци и он је до сада најмлађи велемајстор.

Развојни пут Карлсена и Карјакина је сличан - блеснули су на великим такмичењима, чудо потврдили против низа јаких противника и за годину-две нико више ову двојицу младих асова није узимао олако. Као и Карлсен, Карјакин је на протеклом Светском купу у конкуренцији 128 играча стигао до полуфинала. Примера ради, једини наш представник који се квалификовао на ово такмичење, велемајстор Роберт Маркуш, испао је у првом колу. Случајно или не, по нашег шахисту кобан је био Ванг Хао, још један „вундеркинд” али с Далеког истока. Две године раније, као петнаестогодишњак, Ванг Хао је приредио чудо победивши на угледном „Дубаи опену”. Учинио је то као потпуно непознат играч без титуле, оставивши иза себе 53 велемајстора и 30 интермајстора, међу којима целе репрезентације шаховских велесила Русије, Украјине, Ирана, Индије и своје земље Кине.

Девојчице шахисткиње нису нимало слабије. Украјинка Катерина Лахно је у петнаестој години постала првакиња Европе за 2005. годину, а тренутно највећу пажњу привлачи Кинескиња Ху Јифан која има само тринаест лета. Иза ње је већ богата каријера: пре две године стигла је до трећег кола Светског првенства, а на Шаховској олимпијади остварила је задовољавајућих 11 поена из 13 партија. Почетком ове године испунила је прву норму за мушког велемајстора и забележила победу против једног од врхунских играча, Енглеза Најџела Шорта. Тренутно заузима пето место на ранг-листи најбољих светских шахисткиња.

Београдски шахисти добро памте да се у нашој престоници 2001. године појавила извесна млада шахисткиња из Индије. Била је на пропутовању и позвали су је да учествује на мушком турниру. Тада четрнаестогодишња Хомпу Конеру с лакоћом је победила на турниру и научила поштовању наше мајсторе који су је сматрали за лак шаховски плен. Њено име сада је светски познато. Она је друга шахисткиња света и уз Јудит Полгар једина дама која је икада прескочила границу од 2600 рејтинг поена, недостижну за многе мушке велемајсторе.

Даровита деца шахисти не ничу само по белом свету. Заједно са сестром близнакињом Мирјаном, у Београду је стасала Алиса Марић чија је каријера у младим данима имала све одлике чуда од детета. У деветој години Алиса побеђује на турниру дечака са свих 9 поена из 9 партија. Метеорски успеси тек су уследили. Стручњаци су били задивљени - ова девојчица показивала је изузетну усредсређеност и сталоженост у игри, својствену правим шампионима. Догађало се да током вишесатних партија не устане од стола. Прорицана јој је блистава будућност и није се погрешило. У дванаестој години Алиса постаје сениорски првак Београда, у петнаестој омладински вицешампион света у конкуренцији до 20 година, у шеснаестој осваја Првенство Југославије за шахисткиње и са одличним успехом предводи репрезентацију на Шаховској олимпијади. Сви ови рекорди на просторима бивше Југославије нису достигнути. Светска шаховска федерација Алиси Марић признаје титулу велемајстора у осамнаестој години. У двадесетој она је победник Турнира кандидата за првака света, а у двадесет првој игра меч за изазивача првака света и устоличава се као трећа шахисткиња планете. Већ двадесет година она је у самом светском врху. И њена 21 минут млађа сестра Мирјана је велемајстор са одличним резултатима - била је кадетски првак света и двоструки првак Југославије.

Сестре Марић имале су сасвим обично детињство, ишле су у редовну школу и упоредо са шаховским успесима стекле факултетско образовање: Алиса у економији, Мирјана у математици.

У случају познатих мађарских сестара Полгар, све је било умногоме другачије. Од најранијих дана оне су жестоко тренирале с једним циљем - да постану шаховски велемајстори. Њихов отац Ласло желео је огледом у сопственој породици да докаже да на путу ка успеху не одлучује даровитост него напоран рад. Изабрао је шах као поље деловања, а како је рекао, могла је то да буде било која спортска или научна дисциплина. У свом науму је успео, међутим, својим кћеркама ускратио је многе друге благодети које носи детињство. Најстарија од сестара Жужа Полгар постала је првакиња света, касније је напустила игру и сад се у Америци бави комерцијалном пропагандом древне игре. Софија, средња сестра, није имала већих успеха, али зато је најмлађа Јудит већ пуних десет година убедљиво најуспешнија светска шахисткиња. Јудит је једина дама, стални члан елитног „клуба 10” на рејтинг-листи и увек је наступала искључиво у мушкој конкуренцији.

Подразумева се да је пут од „вундеркинда” до признатог светског аса најтежи. Треба се одржати и непрестано напредовати. То је последњи али најтежи степеник.

Холивудска продукција снимила је играни филм који је пропратио све згоде и незгоде сазревања америчког шаховског „вундеркинда” Џоша Ваицкина. Ово Оскарима овенчано дело из 1993. године носи назив „У потрази за Бобијем Фишером”, дајући омаж највећем америчком и светском асу, Ваицкиновом узору. Филм није могао да испрати чињеницу да је Ваицкин убрзо после снимања окренуо леђа шаху јер није успевао да се докаже у сениорској конкуренцији. Ни мање ни више, он се посветио борилачким спортовима и постао један од највећих светских стручњака за џију-џицу!

Највећи шахиста свих времена Роберт-Боби Фишер и сам је био „вундеркинд”, али су нове генерације по својој младости у доба првих успеха превазишле његова достигнућа. Фишер је постао првак Америке с четрнаест година, а кандидат за првака света с петнаест. Он је много утицао на омасовљење игре и појаву нових младих шахиста.

Историја шаха памти да је Кубанац Хозе Раул Капабланка, легендарни светски првак у првој половини 20. века, научио шах у четвртој години тако што је пратио игру свог оца и његових пријатеља. Једном није издржао и скренуо им је пажњу да је одиграни потез веома слаб. Нашавши се у чуду, пустили су га да игра да би потпуно занемели од изненађења кад је малишан победио обојицу, и свог оца и његовог противника.

Познати амерички шахиста Самјуел Решевски носио је слатко бреме славе, попут деце глумаца, још док је био дете. Његови родитељи су схватили да могу да уновче генијалност свог сина и водили су га на безбројне турнеје. Већ од шесте године, Решевски је играо симултанке задивљујући противнике којих је било и по 20 на једној сеанси. Међу његовим поштоваоцима био је и Чарли Чаплин, најчувенији комичар с филмског платна.

Тренутно најмлађи шаховски велемајстор на свету је Индијац Паримарјан Неги (14). До титуле је дошао с тачно 13 година, 3 месеца и 22 дана. Велика звезда категорије мини велемајстора је и Италијан Фабијано Каруана. Он има четрнаест година и сениорски је првак своје земље. Кад су га замолили да прокоментарише једну своју кратку а ефектну партију, он је доставио анализе на чак 14 густо куцаних страна. Италијански новинари у шали запажају да Каруану по озбиљности треба одмах делегирати у националну Академију наука. Лепу шаховску будућност стручњаци предвиђају украјинском „вундеркинду” Иљи Нижнику (11) који је прошле године славио на „Б“ турниру јаког „Московског опена”. Овај малишан је пре три године играо на Првенству Европе за младе у Херцег-Новом. Пошто би брзо победио своје вршњаке, излазио би у башту и у блиц партијама тестирао бројне тренере, новинаре и љубитеље шаха. Његову брзу игру људско око није лако пратило, а осмогодишњи дечак чувао је све време под мишком свог заштитника - играчку меду панду.

1. e4 c5 2. Sf3 e6 3. b3 b6

4. d4 cd4 5. Sd4 Lb7

6. De2 Sc6 7. Sc6 dc6

8. Lb2 Lb4+ 9. Sd2 Sf6

10. 0-0-0 Dc7 11. Sc4 b5

12. e5 Sd5 13. Sd6+ Ld6

14. ed6 Dd6 15. Lg7 Tg8

16. Le5 Da3+ 17. Lb2 Da2

18. Td5, црни предаје.

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 Sf6

4. 0-0 Se4 5. d4 Le7

6. De2 Sd6 7. Lc6 bc6

8. de5 Sb7 9. c4 0-0 10. Sc3 Te8 11. Td1 Lf8 12. Lg5 f6 13. Lh4 g5 14. Lg3 d6 15. Se4 Lg4 16. ef6 Lh5 17. De3 Lh6

18. Se5 Te5 19. Le5 Ld1 20. Td1 De8 21. Lc3 Sd8 22. f7+ Df7 23. Sf6+, црни предаје.

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6

3. Sc3 f5 4. d4 fe4

5. Se5 Sf6 6. Lc4 d5

7. Sd5 Sd5 8. Dh5+ g6

9. Sg6 Sf6 10. Lf7+ Kf7

11. Se5 Ke6

12. Df7 Kf5 13. g4, мат!