Древна легенда каже да су се у Анемону, најлепшу нимфу с двора такође прекрасне богиње Флоре, заштитнице свих биљака, заљубила два ветра, два брата: Бореја, северни ветар, и Зефир, западни, мирисни ветар. Убрзо, браћа почеше међусобно да се боре за наклоност лепотице Анемоне покушавајући да задобију њену љубав. (На грчком анемос значи ветар.) I тако, борећи се непрестано, изазивали су олује и друге временске непогоде. То је напослетку досадило богињи Флори која је одлучила да чаролијом оконча овај љубавни бој. Она је зачарала лепу Анемону. Како? Кад би јој са запада пришао Зефир, Анемона би погнула главу и сакрила своје лице. А кад би до ње дошао ледени Бореја, крхка нимфа једноставно би одлетела.

То је легенда о истоименом цвету, нежној анемони која срамежљиво затвара своје латице под западним ветром, да би јој под ударом северца отпале латице. Због тога се анемона сматра симболом срамежљивости, а и љубавног растанка.

Анемона се назива и Адонисовим цветом јер други мит каже да је Венера свог љубавника Адониса претворила у цвет - анемону. За овај нежни цветић везане су и новозаветне приче. Обе говоре да је црвена анемона никла први пут управо на Голготи, на месту где је капала Христова крв док је био разапет на крсту.

Крајем 19. и почетком 20. века анемона је била један од најомиљенијих цветова. Људи су је поклањали једни другима у разним приликама. А онда је уступила место неким другим цветовима. Ипак, не би се могло рећи да је заборављена. Напротив, од анемоне се и данас врло често праве свадбени букети за невесте.

Симбол Наполеоновог царства, цветић дан и ноћ потиче из Европе. Шекспир је ову биљку назвао цветом љубавне врлине и неком врстом цедиљке кроз коју се љубавне речи издвајају од оних непотребних. Легенда каже да је краљица свих вила слетела на дан и ноћ оног тренутка кад је у срцу први пут осетила љубав, тачније - судбински се заљубила. Укратко, дан и ноћ је цвет који означава снагу љубавних осећања.

Према грчком миту, Деметра, богиња жита и плодности, једног дана с ужасом је схватила да је нестала њена вољена кћерка Персефона. Девет дана узалудно је очајна богиња трагала за Персефоном и плакала. Најзад је открила да је њену кћерку однео Хад, бог подземља - царства мртвих. То сазнање толико је растужило Деметру да се земља потпуно осушила, испуцала и престала да рађа. Видевши колико Деметра пати, Зевс је с Хадом (Плутоном) постигао договор: Персефона ће од пролећа до јесени моћи да борави у свету живих, с мајком, а остатак године биће поред њега, у подземном свету.

Деметри је лакнуло. Вратила се на Олимп и земља је убрзо поново постала плодна. Кад је дошло пролеће и куцнуо час да се Персефона врати мајци, међу живе, земља је дочекала прекрасним цветићима сунђерастих шарених латица какве су, наводно, биле и топле Персефонине очи које су стално изражавале љубав. Од тада до данас сматра се да дан и ноћ у пролеће заправо најављује Персефонин долазак.

Иначе, дан и ноћ (Виола трицолор или тробојна љубичица) ситна је једногодишња биљка, висока до четрдесет центиметара. Листови су јој шири него дужи, по ободу зупчасти, а горњи дугуљасти. Цветови су појединачни, тробојни - љубичасти, жути и бели. Цвета од пролећа до лета. Код нас расте више подврста, варијетета и облика.