Нил Страус одлучио је да изврши својеврстан оглед. Висок је сто шездесет пет центиметара, млађи је човек, потпуно ћелав, црте лица нису му посебно упечатљиве, једном речи - природа га је обдарила изгледом који није баш занимљив супротном полу. Свестан тога, три године предано је радио настојећи да изучи могуће начине којима ће освојити женска срца. Страус се прикључивао на Интернет сајтове „пицк-уп” уметника који су од завођења створили неку врсту науке за аматере (у енглеском је „пицк-уп”, или скраћено - ПУА, шатровачки израз за особе које настоје да некога „смувају”). Да би поделио своја искуства с другима, Нил Страус је написао књигу „Правила игре” да би људима који се такође језиком Интернета означавају као АФЦ (просечно исфрустрирани типови) објаснио како да освоје девојку која им се свиђа.

Припаднице слабијег пола привлаче мушкарци који имају одлике некадашњих племенских вођа, односно оних који у данашње време симболишу (или се бар тако чини) одређен положај у друштву. Како жена одмах може да зна да јој се удвара баш такав лик?

Никола Гуген, професор психологије са Универзитета у француској покрајини Бретањи, прошле године извршио је занимљиво истраживање. Дошао је до закључка да ће у шездесет пет одсто случајева девојка пристати да игра с непознатим младићем који је, кад јој приђе, необавезно додирне по руци. Уколико нема тог физичког додира, шансе се смањују за педесет одсто. Додир је изгледа пресудан - тако мушкарац наглашава да је сигуран у себе и одмах има лакши „пролаз”.

Осим додира, девојке изгледа и чулом мириса осете оног правог. Међутим, за сада нису обављена подробна истраживања на ту тему. Углавном су се сви бавили говором тела и проучавали зашто су нечије црте лица некоме мање или више привлачне. Улога нашег носа у удварачком походу остаје тек да се изучи. Занимљива је тврдња појединих научника да постоје људи који некога могу да прате по (мирисном) трагу, слично човековом најбољем пријатељу - псу. Имајући то на уму, путем Интернета може да се наручи одређени спреј који садржи природни коктел феромона, хемијских супстанци које су нека врста мирисног зова супротном полу.

Нил Страус није велики заговорник тих наводно чудесних мириса. Он се залаже за знатно једноставније трикове. Један у низу је следећи: ко жели да заведе девојку, мора да се допадне и друштву у коме се она налази, посебно је пожељно да га претходно „овере” њене другарице.

- Девојку коју снимиш на неком јавном месту, у дискотеци, кафићу, биоскопу, никако не покушавај да одвојиш од људи с којима се дружи - објашњава Нил Страус. - Једно од важних правила је да не чекаш да остане сама, приђи јој док је у свом друштву. Јер, чак и да успеш да је одвојиш и с њом останеш насамо, другарице ће, свесно или несвесно, накнадно све учинити да је одвоје од тебе. Неће помоћи ни ако јој се допадаш. Дакле, обрати пажњу на све особе с којима је у друштву, ако си њима симпатичан, већа је вероватноћа да будеш и њој.

Док се три године непрекидно укључивао на ПУА сајтове, Нил Страус је настојао да савлада све „форе и фазоне”. Тако је, између осталог, овладавао такозваним неуро-лингвистичким поступцима освајања. То је значило „обуку” у сфери говора тела и уметности необавезног, заводничког разговора. Требало је што боље савладати технику ћаскања које ће на неки начин потпуно заокупити особу којој се неко удвара до те мере да се она осети као да је хипнотисана.

Понекад, како каже Страус, успева и начин који се, гледано са стране, чини као сушта супротност удварању. То би значило да се девојци удари на сујету типа: „Стварно ти је дивна та хаљина, али видео сам једну девојку у истој таквој и, немој да се љутиш, њој знатно боље стоји.” Али, наставља даље Страус, важно је бити умерен у изјавама и не дозволити да се девојка увреди. Треба бити и помало груб, тек толико да јој се заголица машта. Начин се чини непримереним, али може да упали.

Сви поступци Нила Страуса многима изгледају неозбиљно, посебно људима који се људским везама баве на научној основи, и не личе на уобичајен приступ, али пошто су проверени, ПУА поклоници их примењују у стварности и о својим освајачким походима касније извештавају заинтересоване следбенике на одговарајућим сајтовима.

У свим тим Страусовим саветима има доста истине. Године 2006. група психолога спровела је истраживање које је обухватило више од петсто девојака. Кад су им показали кратак видео-запис у коме су различити младићи кратко говорили о себи, испитивачи су од девојака тражили да у што краћем року кажу ко им се допао. Дошли су до занимљивог закључка - више од половине испитаница веома је брзо дало одговор. За само тридесетак секунди знале су кога би одабрале. Шта је пресуђивало у избору? Девојке су бирале младиће који су им се учинили другачијим и необичнијим од осталих.

А шта некога чини занимљивим? Некад је довољан само осмех. Или продоран поглед. Ако се те две ствари споје, тврде научници, мушкарац ће имати осам пута веће изгледе да освоји срце неке незнанке. Занимљиво је да су девојкама привлачни и мушкарци чије су црте лица благе и помало подсећају на женске - такви младићи уливају им сигурност и буде наду да ће се у њиховом друштву осећати безбедно.

- Осмех је веома важан - подвлачи и Нил Страус - али само кад је искрен. Уколико неко уместо осмеха направи гримасу, то не може да се сакрије. Направиће себи медвеђу услугу и биће још мање привлачан.

Шта се још налази на тој листи особина које могу да утичу да неко буде привлачан? И мушкарци и жене одмах примете да је некоме кожа лица чиста, без бубуљица и акни, и такву особу ће пре изабрати. Уредна кожа лица често се поистовећује с општим здрављем - физичким, али и психичким.

Нил Страус каже да многе тактике које описује нису и научно засноване, али су зато проверене у стварном животу и „на терену”. А то је оно што већину много више занима.

Кад су у питању мужјаци, јасно је да се труде да своје гене продуже и у наредним генерацијама. Али, шта је са женкама? Истраживачи су 2000. године проучавали златну рибицу (Поецилиа либертес патицулата) и закључили да се она пари с више мужјака да би обезбедила сигурно и генетски здраво потомство.

Научници још треба да изуче улогу феромона у свету људи, али зато поуздано знају да ови хормони играју велику улогу у животињском царству. Тако, рецимо, мишеви у носу имају распоређене ћелије које непогрешиво осећају феромоне које испуштају могући партнери за парење.

Обред парења међу топи антилопама у Кенији траје месец дана. Разлог је једноставан: женке су плодне само један дан. Да би остале стеоне, природа се побринула да се свака пари са по дванаест мужјака и то са сваким и по тридесет шест пута. Бележи се да поједини мужјаци дословно падну од исцрпљености.

Познато је да се лице човека које је симетрично сматра привлачним. Слично је и у животињском свету. Од јеленских рогова па до пауновог репа, лепши су сви они делови тела који су симетрични. То је нека врста генетске потврде доброг квалитета.

Као што се у нашем свету цене особе које имају леп глас, и животиње веома цене певаче. Кад се бирају партнери, они добијају додатне поене. Умилним појем не оглашавају се само птице, већ и китови, али и мишеви - миш ултразвуцима мишици пева серенаде.

Људи воле да живе у лепо уређеној кући, баш као и птице познате као баштованке или будоарке. Да би привукли женке, мужјаци граде гнезда која потом украшавају најсјајнијим и најнеобичнијим предметима које покупе. Имају само један циљ - додворити се женки.