За доктора Зорана Миливојевића, психотерапеута, кажу да је врхунски стручњак који људе уме да наведе на праве путеве међу многобројним испреплетаним и вијугавим стазама на непрегледној мапи љубави. Будући стални сарадник „Забавника”, и овом приликом, поводом Дана заљубљених, позивамо у помоћ доктора Миливојевића како би нам открио неке од многих „љубавних формула”: оне су ту, видљиве, чак и лако разумљиве, али, како то често бива, осећања заљубљености и љубави умеју да помуте и најбриткију памет! Ипак, покушајмо заједно да, бар на неки начин, узмемо љубавну судбину у своје руке!

Овога пута полазимо од тога да већ имамо симпатију, можда и сталну симпатију (такозваног партнера). Иако нас љубавни однос везује (то не мора да буде само брак), не значи да смо бића у потпуности затворена за друге љубавне или еротске знаке из спољашњег света. Замислимо, на пример, девојку која је престала да се удешава јер је упознала дечка који је воли чак и кад је неуредна! Ступањем у однос љубави, објашњава доктор Миливојевић, настаје „ми-идентитет”, али то не искључује губитак „ја-идентитета”.

Дакле, хтели ми то да признамо или не, потребне су нам потврде и из спољњег света, како од жена тако и од мушкараца. По речима професора Миливојевића, постоји неколико начина размене ових друштвених порука љубавно-телесне природе. То су: комплиментирање, удварање, кокетирање, завођење и игра обрта.

Кад је реч о комплиментима, они су својеврстан обред исказивања тих потврдних, позитивних и подстицајних порука. Упркос томе што нека особа искрено воли свог партнера, сасвим је природно да се свиђа и другим особама, као што је природно да се и њој допадају неки људи које сусреће. Размене порука којима се исказује свиђање одиграва се најчешће на прикривен начин - на психолошком плану. Ове поруке потврђују да је неко такво биће које може бити вољено. А то није мала ствар. Такође, да би могло бити и у некој другој љубавној вези ако би хтело. Пошто то обично не жели, оно остаје уз вољену особу, али уз пријатно осећање које му доноси комплимент од познате или непознате особе. Најчешће се за такву поруку каже да нам је „улепшала дан”. (Ову реченицу не треба мешати са оном коју изговара инспектор Калахан у филмовима о Прљавом Харију!)

Удварање је облик понашања којим се нека особа приближава другој са стварним циљем да оствари љубавни однос. Веома често удварање прати читав низ „ситних пажњи”: поклони, писање писама, слање цвећа ... Занимљиво је да, зависно од природе особе, ти знаци не морају бити препознатљиви. Понекад је особи којој се неко удвара тешко да препозна да је то што је доживела заправо било удварање. Удварање подразумева искреност, али садржи и несвесну тежњу да се удварач представи у што бољем светлу. Он то чини како би био прихватљив за особу којој се удвара. Због тога се дешава да, кад се напослетку оствари љубавни однос, онај други схвати како бивши удварач и није тако дивна особа као што је то изгледало у време удварања. Такво отрежњење некада води и до прекидања везе. Стога, уздржите се приликом удварања од давања лажне слике о себи!

Кокетирање је облик тражења еротских потврда од околине. За разлику од удварања чији је циљ успостављање пуног љубавног односа, кокетирање има унапред зацртану границу. То је пружање знакова наклоности другима да би се од њих добили исти такви знаци. Често настају неспоразуми кад се кокетирање схвати као удварање. Иначе, овај израз потиче од француске речи кокета којом су некада означаване жене слободног понашања. Треба имати у виду да не кокетирају само жене већ и мушкарци!

Што се завођења тиче, ту су ствари много опасније. Јер, завођење је врста преваре, манипулације у којој једна страна остварује предност над другом. Према речима доктора Миливојевића, та друга страна увек је на губитку. Завођење је свесна манипулација (која само личи на удварање), да би се, кад се оствари веза, исказао прави, скривени циљ. Тај циљ може бити сасвим одређен или пак симболичан: сексуални, осветнички, материјални, политички, статусни. Такозвани професионални заводници су лукави психолози који су у стању да препознају какву представу о правој вољеној особи има онај кога желе да заведу. Затим се својим понашањем уклапају у ту представу, „подвлаче се под кожу” и, напослетку, ту особу искоришћавају. Укратко, клонимо се особа које воле да манипулишу другим људима и њиховим осећањима!

Игре обрта су образац понашања који личи на удварање, али у једном тренутку настаје нагли и неочекивани обрт. Онај који се удварао одбацује особу којој се удварао, а у неким случајевима почиње да је прогања. Реч је о несвесној игри која изазива непријатна осећања. Разлог таквог обрта јесте унутрашњи сукоб у особи која се наводно удварала. Најчешће је реч о заблудама и представама које удварач има о супротном полу и љубави уопште и које су остале неразрешене од детињства. Жртва игре обрта није, дакле, само онај други, већ првенствено сам „играч”.

Било како било, немојмо бити штедљиви на комплиментима, што је иначе, на нашу несрећу, особеност овог народа. Наиме, свако ће вам радо казати да лоше изгледате, да сте се угојили. Ви будите другачији: погледајте добро ту особу и схватићете да свакако постоји нешто дивно у њој или на њој. Онда јој то одмах реците право у лице.