Кад путујемо авионом, пилот и посада одређују тачан положај летелице и одредишта користећи помоћ GPS-а (глобалног позиционог система - Глобал Поситионинг Сyстем). У многа раскошнија возила такође се уграђује навигациони систем који се састоји од GPS пријемника и дигиталних мапа. Могу се купити и ручни GPS уређаји који ће одредити положај (географску ширину, дужину и висину) с великом тачношћу. Тешки су само стотинак грама и стају мање од 100 евра. Иначе, GPS је развило америчко Министарство одбране како би обезбедило сателитски навигациони систем за своју војску. Одлуком Конгреса он је касније стављен под заједничку управу Министарства одбране и Министарства за саобраћај, да поред војне служи и у цивилну сврху.

Садашњи GPS систем је мрежа од 24 сателита који на висини од око 20.000 километара круже око Земље брзином од приближно 14.000 километара на час. За око 12 часова обиђу око Земље и, супротно општем уверењу, не налазе се ни на геосинхроној ни на геостационарној орбити. Орбите GPS сателита распоређене су тако да се у сваком тренутку, с било које тачке на Земљи, може да ухвати радио-сигнал са 4 до 12 сателита. Сваки сателит има атомски сат који „куца” с тачношћу од 1 наносекунде (милијардити део секунде).

GPS пријемник у авиону одређује тренутни положај поредећи време сваког сигнала који прима с већег броја сателита (обично са 6 до 12). Триангулацијом, користећи законитости троугла, његов рачунар одређује свој положај на основу познатих положаја сателита. Тачност је невероватна: за само неколико секунди чак и једноставни ручни GPS уређај може да одреди апсолутни положај на Земљи с грешком од 5 до 10 метара. Диференцијалне технике, које упоређују податке с два GPS пријемника, могу да дају још већу тачност - мери се центиметрима или чак милиметрима! GPS пријемник у колима у реалном времену очитава тачан положај, брзину и правац аутомобила.

Али, да би постигао такву тачност, „откуцаји“ сата с GPS сателита (ради се о одашиљању радио-сигнала на Л каналима с фреквенцијом између 1,2 и 1,6 ГХз), морају да се знају с тачношћу од 20 до 30 наносекунди. Међутим, пошто се ти сателити непрестано крећу у поређењу с посматрачима на Земљи, у обзир су морале да се узму појаве произашле из Ајнштајнових теорија - специјалне и опште теорије релативности.

Пошто посматрач на земљи прати кретање сателита равнајући га према себи, специјална теорија релативности предвиђа да би због дилатације, споријег протока времена код предмета који се крећу, требало да видимо да часовници на сателитима куцају спорије од оних на земљи. У датом случају ова релативност предвидела је њихово кашњење за око 7 микросекунди дневно.

С друге стране, сателити у орбити високо су изнад Земље где је закривљеност простор-времена (услед дејства Земљине масе), мања него на површини Земље. Зато општа релативност предвиђа да ће сатови ближи објекту велике масе изгледати да куцају спорије него они удаљенији од њега. Тако се, као резултат ове теорије, добила појава супротна од претходне: кад се посматрају са Земље, сатови на сателитима куцају брже од истих сатова на земљи. Израчунавање на основу опште релативности предвидело је да ће сатови на сваком GPS сателиту ићи напред, журити за 45 микросекунди дневно.

Узимајући у обзир обе релативистичке појаве добило се да ће сатови на сателитима куцати брже од истих на Земљи за 45 - 7 = 38 микросекунди дневно. То нам изгледа мало и занемарљиво. Али, велика тачност коју захтевају GPS сателити мери се наносекундама (20-30), а 38 микросекунди је 38.000 наносекунди. Ако би се релативност занемарила, GPS би постао нетачан после само 2 минута, а грешке у одређивању положаја наставиле би да се увећавају - већ на крају првог дана коришћења нарасле би на 10 километара! То значи да би цео систем постао безвредан за врло кратко време. На пример, ако бисмо једног дана одређивали положај своје куће, а потом после недељу дана, такав GPS би показао да се кућа налази на сасвим другом месту, можда и у другој држави.

Зато стручњаци задужени за изградњу GPS-а никако нису смели да занемаре релативистичке појаве. Да би поништили последицу опште релативности сателита на орбити, успорили су фреквенцију откуцавања њихових атомских сатова - док су били још на Земљи. Тако је њихово откуцавање, кад су се нашли на одговарајућој орбити, било истоветно с откуцавањем референтних атомских сатова на земаљским GPS станицама. Осим тога, у сваки GPS пријемник уграђен је микрорачунар који (осим других намена) изводи сва потребна релативистичка израчунавања приликом одређивања положаја неког корисника.