Легенда каже да је Београд своје садашње име добио кад су Стари Словени, на путу ка југу преко широке Паноније, преко широке реке угледали сингидунумску тврђаву. Кроз народ, изморен од далеког пута и задивљен каменом грађевином толико различитом од њихових насеља сојеница и земуница, прострујале су речи дивљења: „Гле бела града!” I тако остаде - Бео град - Београд.

Београд се под тим именом први пут помиње у писму папе Јована VIII бугарском цару Борису. Име градова преведено је на разне језике, увек у истом значењу - бели град. Тако је на латинском Алба Граеца, мађарском Фехервар, немачком Вајсенбург и италијанском Кастелбјанко.

Но, није Београд једини бели град. У суседству постоје још два Београда, далматински градић Биоград на мору и Стони Београд или Секешфехервар, варош у средњој Мађарској, древна престоница у којој су крунисани и сахрањени први угарски краљеви.

Осим та два имењака, на Балкану постоји још један Београд - Берат у Албанији. Град је веома стар, основали су га још Грци у 6. веку пре наше ере на граници између Илирије и Епира. У 14. веку заузео га је цар Душан, кад му је старо име Антипатреа промењено у Белград. То име временом је поарбанашено у Берат. Град има око 50.000 становника, а зову га и град хиљаду прозора, по кућама с високим прозорима, начичканим по падинама.

Београд има имењака и у Русији, град од око пола милиона становника, недалеко до украјинске границе. Руски Белгород назван је по оближњим налазиштима кречњака. У близини Белгорода, у Другом светском рату, у Курској бици, одиграла се највећа тенковска битка у историји.

По Београду названо је неколико места на разним крајевима света. Један од белосветских Београда налази се надомак Истанбула. Кад је Сулејман Величанствени 1521. године освојио Београдску тврђаву, ратни заробљеници су по султановом наређењу насељени под цариградским зидинама. У области обраслој густом шумом и богатој водом из које се напајао Цариград, они су основали месташце и крстили га по свом родном граду - Белграт. Тамо је, по царском наређењу, чувени царски неимар Мимар Синан уместо старог византијског изградио нови и модернији систем за снабдевање водом. Становницима Белграта пало је у задатак да брину о систему водених токова, брана и акведукта, не би ли у престоници царства увек било питке воде. Данас је Београдска шума омиљено излетиште грађана турске престонице, у њој се налази Шумарски факултет, а у деловима шуме никла су насеља раскошних летњиковаца.

Још даље од Београда лежи белгијски Белград, некада посебно место а данас општина Намура, престонице Валоније, дела Белгије у коме се говори француски. Том градићу име су наденули Хабзбурзи, аустријски цареви који су у то време владали Низоземском, а у част Евгенија Савојског и његовог освајања нашег Београда од Турака 1718. године. Белград се збратимио с већим и познатијим српским имењаком, а у ту част тамошњи фудбалски клуб зове се „Л’етоал руж” по београдској „Црвеној звезди”. Играчи белгијске „Звезде” такође носе црвено-беле дресове.

У ужурбаном развоју своје земље Американци су оснивали многа насеља за која је било тешко измислити нова имена. Отуда у Сједињеним Америчким Државама готово сваки значајнији европски град има по неколико имењака. Многа места зову се Атина, Лондон, Париз, а међу њима има и осам Белгрејда, названих по Београду.

Најстарији је Белгрејд у држави Мејн. Налази се у области велике природне лепоте, окружен језерима. Има око 3000 житеља, али се лети број становника удвостручи.

Предлог да се ново насеље назове по Београду дао је угледни грађанин Мејна Џон В. Дејвис који је у другој половини осамнаестог века пропутовао Европом. Не зна се да ли га је пут нанео у Београд или је само чуо за тај град који је 1774. године прешавши из турских у хришћанске руке био веома познат као симбол успешне борбе против Османлија. На Дејвисов предлог 1796. новоосновано место названо је Белгрејд.

Амерички драматург Ернест Томпсон обичавао је да у том месту проводи летње месеце, те је надахнут језерима написао позоришни комад „На златном језеру”. По тој драми 1981. године снимљен је истоимени филм који је добио три Оскара.

Највећи амерички Белгрејд такође је на крајњем северу Сједињених Америчких Држава, у држави Монтана, на сат вожње од националног парка Јелоустон. То је град са око 6000 житеља, дванаести по броју становника у држави. Основан је 1881. у доба грађења северне пацифичке железнице, као станица за утовар пољопривредних производа. Име је добио у част српских финансијера дела пруге на коме се налази.

У држави Минесота има чак два Белгрејда. Први је на југу у близини града Манкато и има око 1000 становника. Нешто северније, у округу Стернс, постоји још мањи Белгрејд, са 750 становника, потомака досељених Немаца, Пољака и Данаца. У том Београду налази се највећа врана на свету, скулптура црне птице висока читавих 13 метара. Становници су за покровитеља свог места изабрали врану јер је она, баш као и људи који јој се диве, сналажљива и читав живот не мења партнера.

Остали амерички Белгрејди су места с малим бројем становника од којих нико не зна тачно зашто се њихово место зове по нашем Београду. У држави Мисури, око сто километара од престонице Сент Луис, налази се Белгрејд са свега 900 становника. У Белгрејду у Небраски живи само 135 душа, док су истоимена месташца у Северној Каролини и у Тексасу толико мала да се своде на имена на мапи.

Најудаљенији од свих имењака нашег Београда је астероид 1517 Београд који је 1938. године открио српски астроном Милорад Б. Протић. Тај Београд налази се у астероидном појасу Сунчевог система, негде између орбита Марса и Јупитера.