Дејвид Легит каже да му је у почетку било смешно што се нашао закључан у тоалету, али кад је схватио да то може да потраје, смртно се уплашио. Почетком децембра прошле године овај педесет-петогодишњи пензионисани наставник из Абердина отишао је на куглање у један клуб изван града. Није ни помислио да пријатно поподне може да се претвори у ноћну мору. Наиме, после куглања Дејвид је отишао у тоалет и ту се дуже задржао: прво се пресвукао, потом се умио, сушио косу. Кад је хтео да изађе, није могао да отвори врата. Касније се испоставило да је квака с друге стране отпала. Пошто је остао последњи, несрећном наставнику једино је преостало да се стрпи ту ноћ и сачека да га наредног дана неко избави. Нажалост, ујутро се нико није појавио нити је чуо његово запомагање, јер се тај клуб зими отвара само по потреби, ако има довољно заинтересованих за куглање. Шетајући по околини Абердина, Дејвид је случајно туда прошао и, с обзиром на то да је клуб био отворен, одиграо партију с незнанцима које је ту затекао.

Дејвид је остао у тоалету три дана. Гладан, дремао је наслоњен на зид кабине и све време се кајао што је, упркос наговарању пријатеља, одбијао да набави мобилни телефон. Четвртог јутра случајно се појавила чистачица да узме неке ствари које је заборавила у клубу и тако спасла Дејвида Легита који је, видно исцрпљен, био већ на ивици нервног слома. Чим се опоравио, одмах је купио мобилни телефон.

Тројица лопова мислила су да је 1. јануар савршен дан за пљачку. У италијанском месту Ботануко, поред Бергама, лопови су стога првог дана 2008. године кренули у крађу. Одлучили су да опљачкају кућу у којој сам живи имућни седамдесетогодишњак. Веровали су да неће пружити отпор, али су се ипак наоружали палицама за бејзбол, ножевима и шрафцигерима. Кад су обили врата, затекли су власника у фотељи. Он је вриснуо и уследило је изненађење. Као какав наследник Бруса Лија, иза врата се појавио син власника куће и, уз неколико поклича, вештим скоковима, ногама и рукама, разоружао је пљачкаше. Затим је овај мајстор кунг-фуа кренуо да се обрачунава с незваним гостима. Видевши да нема ништа од плена, лопови су побегли главом без обзира.

Онај ко је имао прилику да шета улицама Атине, добро зна да је понекад готово немогуће проћи закрченим тротоарима. Веома опуштени становници главног града Грчке не презају да аутомобил паркирају где год им се прохте, не водећи рачуна да ли је то тротоар. (Зар вас то не подсећа на један други главни град?) Томас Паулис недавно се толико изнервирао што због обилажења паркираних кола мора да хода као да вози слалом да је дошао на необичну идеју: уместо да га заобиђе, он је једноставно прешао преко четвороточкаша.

Све је то посматрао полицајац који се баш затекао у близини. Сместа је зауставио овог спретног двадесеттрогодишњака и написао му казну. Ништа није вредело што се Паулис бунио да није он крив већ немарни возач, полицајац је остао упоран - закон мора да се поштује, а шта ће касније судија да одлучи, то га не занима.

Чен Јинг постао је један од најнеомиљенијих политичара Кине. Градоначелник Жухаија, града у јужној кинеској покрајини, неколико дана пре Божића забранио је да се на јавним местима оките јелке. Становници овог града, иако углавном нису хришћани, били су изненађени што ове године по великим трговинским центрима, самопослугама, ресторанима нису видели јелке окићене разнобојним украсима и светлећим лампионима. Жухаи, како кажу грађани, први пут овог Божића као да није обукао празнично рухо. Ништа не помаже што се градоначелник брани да је тим безбедносним мерама желео да заштити своје суграђане у случају да се нека јелка запали или експлодира због петарди. Људи му то неће опростити, посебно не они који су дали позамашне своте за јелку. Власник једног караоке ресторана, који је јелку платио око четиристо евра, одлучио је да тужи Чен Јинга. Да ли следе нове тужбе?