На Новом Зеланду, у туристичком месту Роторуа, један четрдесетшестогодишњак недавно је присуствовао сахрани пријатеља. Скрхан од бола, он се напио и за време сахране сео у мртвачка кола и побегао. Остали ожалошћени одмах су обавестили полицију која га је пресрела на путу. На седишту поред уплаканог возача полицајци су нашли гајбу пивских боца. Кад су га упитали куда се упутио мртвачким колима, човек је спремно одговорио:

- На пецање.

Управа лондонског Музеја воштаних фигура „Мадам Тисо” недавно је издала саопштење да су фигуре Џорџа Клунија и Бреда Пита, филмских звезда, морале у радионицу на дораду. Разлог? Њихови обожаваоци су их, кријући се од обезбеђења, толико оштетили да им више није било места у изложбеном простору.

Воштаној фигури Џорџа Клунија неопходно је чишћење лица на коме је остављено толико кармина да га је било тешко препознати. С Бредом Питом био је други проблем: њему мора да се учврсти задњица коју су обожаватељке толико иштипале да је, јадна, изгубила облик, онај воштани, наравно. Људи из Музеја још су додали да су сличне невоље у не баш краткој историји имали само с фигуром Џонија Депа, такође глумца.

Према мишљењу научника са Универзитета у Сан Дијегу (САД), фотографија чувене плавуше Парис Хилтон ублажава и најснажнији бол код огледних мишева. Научно истраживање које то потврђује изнето је на недавно одржаном скупу америчких неуролога. На пример, после болне инјекције мишеви краће време лижу своју рану (што је знак да их боли) уколико им се покаже фотографија познате забављачице. На крају скупа научници су ипак рекли да су се шалили: мишеви заиста краће време видају своје ране кад угледају фотографију Парис Хилтон, али и било ког човека јер људе виде као претњу за сопствени живот, као - грабљивице. Бол престаје јер се плаше и спремају се да што пре побегну.

Јапански произвођач играчака изумео је касицу прасицу која експлодира и на све стране расипа свој садржај ако је у последње време њен власник цицијашио и није је нахранио новчићем. Ткара Томи, њен идејни творац, објаснио је то жељом да се људи подстакну на штедњу.

Иначе, касица прасица ради на батерије и, ако у одређено време не добије свој оброк, пали се посебна лампица, играчка се мешкољи и почиње да испушта продорне звуке. Ако њен власник ни тада не завуче руку у џеп, поклопац касице прасице отвара се уз експлозију и сав њен садржај лети наоколо. Цена јој је 27 долара и не мора да се плати у кованицама.

Тридесетједногодишња Бренди Фанинг из Њујорка безглаво је истрчала из ординације свог зубара, одмах пресавила папир и написала тужбу против њега. Не, није јој извадио здрав зуб, како је то уобичајено у лошим вицевима, он јој замало није извадио око. Наиме, бушилицом од два и по центиметра разиграни стоматолог убо је у синусни канал. Како? Па бушилица му је поигравала у руци док се он њихао у ритму музике (за плес).

„Доктор Трасти играо је у ритму музике песме која се чула с радија”, навела је у својој тужби чудом спасена жена. Не зна се да ли дотични зубар и даље поцупкује уз музику с радија, зна се само да Бренди Фанинг тражи одштету од 600.000 долара, пре свега зато што др Трасти није одржао обећање да ће јој платити здравствене трошкове проузроковане лечењем последица насталих после блиског сусрета с музикалном бушилицом.

Антонио Касано, фудбалер „Сампдорије”, недавно је за време утакмице против „Катаније” сам себе заменио другим играчем - љутито је отишао на клупу. Двадесетпетогодишњег нападача из Барија (коме навијачи из милоште тепају Талентино или Таленат из Барија) спортски новинари већ извесно време називају - Антоније Грозни, управо због (најблаже речено) нервозног понашања. Касанове свађе са судијама добро су познате, а више пута је због неспоразума с тренерима тренирао сам. Кад му је на утакмици против „Катаније” у тридесет деветом минуту судија свирао фаул, Касано га је само љутито погледао и упутио се ка клупи. Узалуд га је тренер молио да се врати - Грозни је био неумољив.

Смех побољшава радни учинак. До тог открића дошао је психолог Крис Роберт, истраживач са Универзитета у Мисурију (САД). Вицеви које људи препричавају током радног времена повећавају стваралаштво и подстичу запослене да с лакоћом савладају и најтеже задатке. Тамо где су запослени расположени, учинак је знатно бољи, закључио је Роберт после вишегодишњих истраживања. А уколико претпостављени није осоран, већ ведар и има смисла за хумор, учинак запослених још је бољи.