Недавна статистичка истраживања у свету показала су да је бар тридесет одсто свих телевизијских реклама посвећено - храни. Пре свега, рекламирају се разни слаткиши и чоколадице, а и остала храна. То значи да у склопу програма које прате гледаоци сваке године имају прилике да виде (у просеку) стотине часова ТВ спотова у којима се велича и хвали храна. У таквим приликама, заиста је тешко одолети искушењу.

Трговачки путник позвонио је на врата једне куће у намери да домаћинима прода усисивач. Кад је после неког времена одлазио, одлучио је да им неће продати усисивач већ поклонити - бубрег. Догодило се то недавно у америчкој држави Ајдахо: млади трговачки путник, продавац малих кућних уређаја, толико се потресао видевши свог вршњака који сваког дана иде на дијализу у ишчекивању да му неко да бубрег, да је одлучио да му поклони свој. Обављена је операција и сада се обојица добро осећају.

- Одлучио сам да младићу поклоним бубрег неопходан да би живео. Нема везе што га нисам познавао - објаснио је кратко храбри трговачки путник.

Парижани су се досетили како да доскоче мушкарцима који загађују улице њиховог прекрасног града тако што мокре окренути према зиду. Наиме, архитекта Етијен Вандерпутен изумео је зид који на известан начин „узвраћа ударац”: капљице мокраће одбијају се о површину и прскају ципеле онога који се олакшава ван тоалета. Реч је о таласастом слоју који се качи или лепи на зид, па се тако мокраћа одбија од таласасте површине. Вандерпутен је изумео „зид који узвраћа ударац” на захтев градоначелника Париза који с градским службама већ дуже никако да се избори с непријатним мирисима у подземним пролазима и мрачним улицама у центру града.

Ролф Еден има седамдесет седам година и дуго је важио за једног од најпознатијих заводника у Немачкој. Међутим, ствари су недавно кренуле наопако. Будући имућан, овај прослављени плејбој позвао је на вечеру врло привлачну деветнаестогодишњакињу. Она је с одушевљењем прихватила позив. Навалила је на специјалитете (посебно су јој се допали кавијар и шампањац), смејала се и весело чаврљала. Међутим, после вечере, Ролф је покушао да пољуби младу пријатељицу и позвао је да сврати код њега... Девојка се запрепастила како један стар човек може тако нешто уопште и да помисли, а камоли да се тако понаша! Бивши заводник био је толико огорчен да је пресавио табак и поднео тужбу против девојке. Зашто? Због дискриминације (обесправљивања) старих људи.

Негде око 1966, тим Наса који је радио на мисији на Месец „Аполо”, одвео је астронауте близу града Туба Сити (Аризона). Овде је земљиште резервата Навахо прилично слично површини Месеца. Међу свим камионима и великим возилима биле су и две крупне прилике обучене у свемирска одела.

У близини, Навахо пастир је са својим сином посматрао чудна створења како ходају около, уз повремену помоћ осталог особља Наса. Особље Наса приметило је двојицу Навахо Индијанаца и пришло им. Како човек није знао енглески, његов син је питао уместо њега ко су чудна створења. Људи из Наса рекли су им да су то само људи који се спремају да иду на Месец. Човек се јако узбудио и питао може ли по астронаутима да пошаље поруку на Месец.

Особље Наса мислило је да је ово сјајна идеја па су пожурили да донесу магнетофон. Кад је човек рекао поруку, питали су његовог сина да им је преведе. Није хтео.

Касније су покушали да добију превод код још неколико људи из резервата, и свако кога су питали се закикотао, а онда одбио да преведе. Коначно, неко је добио новац и превео им поруку:

„Пазите се ових момака, долазе да вам узму земљу”.

Амерички часопис „Тревел енд лежр”, чије су теме везане за путовања и време одмора и доколице, недавно је спровео истраживање у жељи да добије одговор на питање: у којим се америчким градовима посетиоци осећају најпријатније? На велико разочарање становника највећег града у Пенсилванији, незахвално прво место освојила је Филаделфија. У анкети је, електронским путем, преко сајта www.travelandleisure.com, учествовало више од 60.000 испитаника. На листи се нашло двадесет пет највећих градова у САД. Показало се да је Филаделфија метропола с најнезанимљивијим и најнељубазнијим људима, чак има и највећи број прекомерно дебелих грађана, а сам град проглашен је најружнијим. Одмах иза Филаделфије нашли су се Вашингтон и Далас. За најпријатније и најотвореније градове проглашени су Сан Дијего и Мајами.

Слично истраживање спроведено је недавно и у Бриселу, на скупу који је назван „Наша Европа”. На дружење које је трајало од петка до недеље увече стигло је 362 људи из двадесет седам земаља Европске уније. На самом почетку, пре упознавања и потом, пре него што су се разишли, сви су одговорили на питање: коју националност сматрате најдружељубивијом и најсимпатичнијом. Догодило се нешто што нико није очекивао. Тек када се људи упознају и неко време проведу заједно, обично немају предрасуде и уврежена мишљења о одређеним нацијама. Никог није изненадило што су на почетку скупа Шпанци добили највећи број гласова - 78,6 одсто, најмање Пољаци - 67, а Енглези су се нашли у „сендвичу” са 70,3 одсто. Међутим, све је збунило што су на растанку само Британци добили мање гласова него на почетку скупа - 68,1 одсто. Како се и очекивало, остали су побољшали слику о себи. Пољаци су тако добили три одсто више гласова. Наравно, из Брисела је одмах стигло образложење да је у питању сувише мали „узорак” и да истраживање не може да се сматра сасвим ваљаним. Међутим, да ли је баш случајно што су се једино Енглези понели као - Енглези?