Један тридесетпетогодишњи Аустралијанац из Перта недавно је пао с деветог спрата и чудом остао жив. Опкладио се да ће да уђе код комшија у стан, али кроз прозор. Међутим, пао је с даске коју је поставио између два прозора. Баш као у филму, треснуо је право на тенду која се налазила изнад приземља зграде, па је платно ублажило пад. Само је сломио ногу.

Само један од седморо одраслих становника Велике Британије жели да има децу. То су показала нова статистичка истраживања у овој земљи. Зар Британци не воле децу? Не! Они сматрају да је свет у коме живимо сувише опасан за дечицу. Чак седамдесет одсто испитаника изјавило је да је тероризам један од главних разлога због кога не желе да имају децу. Готово шездесет одсто тврди да их плаше политичке вести које свакодневно гледају на телевизији, док је четрдесет одсто веома забринуто због значајних климатских промена. Укратко, свет у коме живимо превише је страшан и за њих одрасле, а камоли за децу.

Док се налазио у посети Израелу 2002. године, бившег немачког канцелара Хелмута Кола израелски званичници позвали су на свечану вечеру. Том приликом послужено је посебно поврће, поклон израелских земљорадника, гајено у домаћим баштама онако како се гајило у давна времена. Показујући црвене паприке које су изнете на сто, Моше Кацав, тадашњи израелски председник, рекао је да би та паприка била „добар поклон” за најљуће политичке противнике. Изговоривши то, насмејао се мислећи да га Кол слуша. Али, Хелмут Кол га није слушао, него је узео управо ту паприку и муњевитом брзином је загризао. За неколико секунди поцрвенео је у лицу (као паприка) и почео да кашље. Моше Кацав је већ био на ногама доносећи госту велику чашу воде.

Кери Грант (1904-1986), једна од највећих филмских звезда 20. века, једном приликом позвао је телефоном хотелијера Конрада Хилтона у Истанбул да га нешто упита. Кад му је поставио питање, господин Хилтон се није нарочито изненадио, навикнут на хировите госте. А питање је гласило:

- Зашто у хотелу „Плаза”, где сам управо одсео, за доручак служе само једну слатку енглеску погачицу?

Као што се може наслутити, Кери Грант је био спреман да поједе и више. Хилтоново објашњење било је једноставно. Примећено је да гости одгризу само једно парченце погачице, а остатак оставе. Зашто онда доносити две? Глумац је био огорчен због оваквог одговора и измамио је од Хилтона обећање да ће убудуће у хотелима „Хилтон” служити два колача за доручак. У знак захвалности, Кери Грант - који је иначе одрастао у крајњем сиромаштву - основао је Друштво обожавалаца слатких погачица чији је задатак био да пријаве сваки ресторан или хотел где су служили само једну, а не две или више слатких погачица.

После једне оперске представе италијански композитор Ђоакино Росини (1792-1868) дословце је остао без речи јер га је одушевило певање оперске диве Аделине Пати.

- Поштована госпођо - рекао јој је Росини кад се малчице прибрао - два пута сам плакао у животу. Једном кад ми је у језеро Комо испао батак с печуркама, а други пут кад сам чуо ваш предивни глас!

Певачица га је зачуђено погледала, али је схватила право значење комплимента славног гурмана који је додао:

- А имајте у виду да су печурке гомољице - Моцарт међу осталим гљивама.

Сви могу да се жале на лоше памћење, осим једне Енглескиње која је због заборавности недавно освојила милион и три стотине хиљада фунти. Одлучила је да игра лото, а за свој срећни број изабрала је године свог сина. Срећна дама (којој је иначе 49 година) заборавила је да је њен јединац напунио двадесет седам година, па је заокружила број двадесет шест! И тако, због заборавности, освојила огромну своту новца. Ових дана отишла је с породицом на Флориду да се опорави од изненађења што је постала богаташица.