Пролазе кола хитне помоћи, следе их ватрогасци, а за њима иду нервозни возачи који нестрпљиво трубе пешацима и другима на путу. Колона аутобуса тутњи, а за њима мотоцикли... На оближњем углу - пукла цев: бушилица за бетон громогласно решава ствар. Из околних кафића бруји музика - у сваком нека друга, али довољно гласна да се саговорници с муком споразумевају. С неба допире звук авиона који пролећу. Свуда наоколо звоне мобилни телефони, чешће него што наш слух, али и наша душа то могу да поднесу. Телевизор је укључен од јутра до тренутка кад идемо на спавање... Не можете ући у лифт, ни у јавни тоалет, а да вас не дочека гласна музика. Да не говоримо о префињеном зујању електричних уређаја које се трудимо да не чујемо.

Нажалост, чујемо их. не баш сви, будући да су многи већ помало глуви. Живот у буци постао је толико мучан, да бекство од свакодневних прегласних шумова поједини решавају још гласнијим звуковима. Ако их већ неки звук узнемирава, нека то онда буде музика која им се свиђа!

„Финанциал Тимес” објавио је вест да је америчка војска однедавно снабдевена својеврсним звучним пројектилима: ако би испалили тај пројектил, зачуо би се дечји плач и вриска јачине 140 децибела, што је како пише у поменутом листу, заиста неподношљива бука. Да бисмо имали у виду о каквој буци је реч, треба знати да је јачина звука саобраћајне гужве око 70 децибела. осамдесет пет децибела оштећују наш слух, а уколико смо изложени звуку јачем од 120 децибела осетићемо оштар бол у ушима. Можемо, дакле, само да замислимо шта се дешава на 140 децибела.

Глувоћа на страну, какофонија звукова који нас стежу у све чвршћи обруч лоше утиче на наше укупно здравље: људи постају раздражљиви и истовремено безвољни, пате од стреса, јављају се први знаци срчаних обољења, висок крвни притисак... Застрашујуће загађење буком не само што ће за кратко време уништити људско здравље, већ ће удаљити човека од њега самог. Наравно, уколико се нешто што пре не учини да би се спасла тишина.

У Великој Британији недавно је објављена књига која је изазвала велику пажњу - реч је о делу „Манифест за тишину” („Манифесто Фор Силенце”) коју је написао Стјуарт Сим, професор на Универзитету Сандерленд. Он сматра да је бука један од најважнијих чинилаца рата који воде снаге економског напретка против појединца. Свет пословних људи немилосрдно користи буку као моћну маркетиншку стратегију. према мишљењу професора Сима, вера, филозофија, уметност, књижевност, музика показују колика је важност тишине, односно одабраних звукова као суштинско добро наше цивилизације. Тишина је река којом плови људска мисао. ако наставимо да се држимо политике буке, та река ускоро ће да пресуши. престаћемо да размишљамо, заборавићемо на себе и патићемо ако не створимо бар мало места за тишину.

непрекидна бука којој смо све више изложени постепено уништава способности којима је човек иначе обдарен: да размишља, да се изражава, напослетку - и да постоји. Цогито, ерго сум - каже позната изрека. Ма какво размишљање! Ко може да размишља у тој застрашујућој буци? Она нас опија и од нас прави обичне упијаче гласних звукова које више нисмо у стању да разаберемо нити разликујемо. Зато је професор Сим и написао „Манифест за тишину”, неку врсту упозорења и позива да се утишамо и одбранимо благост и благотворност ћутања и тишине.

Познато је да су ћутање и тишина за све религије један облик чисте свести. Питагорејци су поштовали закон ћутања, за гностике је тишина била духовни извор, јеврејски бог обраћа се тамо где влада тишина, за хришћане је ћутање знак најдубљег, посвећеног размишљања, а и Куран призива сукут односно ћутање, док је у хиндуизму ћутање својеврсна духовна вештина. амерички филозоф Сузан Зонтаг сматра да је тишина облик разговора, а композитор Џон Кејџ је тврдио да нема тишине која није испуњена звуком.

Зато, учинимо добро дело за своју околину, за свет у коме живимо. бар на један дан лишимо се телевизијског програма. Искључимо мобилни телефон када је то могуће. Покушајмо да очистимо звучни простор око нас како би наш ум могао да прогледа и да повеже наш живот са нама самима. Тишина, то је наше право.