novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

12. октобар 2007, број 2905, година LXIX
 



Терет тежи од тоне може на глави да одржава у равнотежи Џон Еванс из Енглеске.

  Пљачка уз кафицу

Заљубљени пред разводом

Опасност се зове мобилни


 



 
Јесте ли већ чули да...
  ••• „Чинечита“, чувени филмски студио удаљен десетак километара од Рима, отворен је 1937. године, а идеју за изградњу дао је фашистички вођа Бенито Мусолини, схватајући колика је важност кинематографије, тачније - филмске пропаганде. Мусолини је замислио да целокупном филмском производњом руководи његов син Виторио.
 

 Везе наших и румунских владарских породица
Велике мајке Румунке
  Готово јединствена појава у светској историји да суседи никад нису ратовали, чак и кад су били на различитим странама, можда има само два разлога - велику реку која их дели и много бракова који их спајају
  За разлику од бројних односа са суседним Византинцима, Бугарима и Угарима, српски средњовековни владари успоставили су прве брачне везе с румунским владарским породицама релативно касно. Први брак „на највишем нивоу” био је склопљен 1360. године између последњег српског цара Стефана Уроша В прозваног Нејаки и Ане, кћерке влашког владара Николе Александра I...
 

 Право на тишину
У паклу буке
  Професор Стјуарт Сим сматра да је бука један од најважнијих чинилаца рата који воде снаге економског напретка против појединца. Зато је написао књигу за спас тишине - „Манифест тишине”
  Пролазе кола хитне помоћи, следе их ватрогасци, а за њима иду нервозни возачи који нестрпљиво трубе пешацима и другима на путу. Колона аутобуса тутњи, а за њима мотоцикли...
 

 Задаци за 21. век
Постоје ли паралелни светови?
  Живимо ли у једином или само у неком од мноштва паралелних светова? Шта је заиста стварност и да ли је уопште могућа без нашег присуства и утицаја?
  То је најчувенији случај злостављања неке животиње иако се, на срећу, никада није остварио. Јер, Шредингерова мачка само је мисаони оглед у коме је угледни физичар замишљао да ставља мачку у запечаћену кутију заједно с радиоактивним атомом, Гајгеровим бројачем, једним чекићем и флашицом са смртоносним отровом...
 

 Фантастика
Шредингерова мачка
  Николај В. Бајтов
  Доспео сам на списак посматрача Мачке. „Једна смена траје два сата. Да је дужа – наступио би замор и посматрање би ослабило. Између смена је читав дан – речено ми је. – Колико смена можете да радите? – Па не знам... – рекао сам (стварно нисам знао своје могућности). – Можда око недељу дана... Седам смена... Највише десет. А колико се плаћа?”
 

 Забавников историјски забавник
Memento mori! Hominem te memento!
  Током дуге историје Рима тријумфа је било много мање но ратова. За хиљаду двеста година Западног римског царства престоницом је пропарадирало тек око пет стотина тријумфалних поворки, не више. Не зато што ратова није било - јер било их је и превише, не зато што Римљани нису побеђивали - ни то није истина, римска војска ретко је трпела поразе, већ због тога што је било тешко испунити све услове да би вас престони Рим дочекао оваквим почастима
 



 Трк по ролни угљеника
Гипкост „гепарда„
  Техничка прича о грађи протеза којима тркач Оскар Писторијус обара рекорде
  Пре неколико бројева у „Забавнику” смо објавили потресну животну причу Оскара Писторијуса, јужноафричког тркача који користи нарочите протезе зване „гепард” (по најбржој копненој животињи на свету). Колико је Оскарова воља за животом значајна за његове победе, толико су важна и помагала која користи у трци...
 

 Ко је убио неандерталца?
Смрт због маште
  Био је паметан и веома сличан човеку. А ипак је на тајанствен начин престао да живи на овој планети. Зашто? Шта кажу најновија открића?
  Кад су пре 200.000 година први савремени људи крочили на афричко тло, њихови рођаци већ су населили пола земаљске кугле. Најхрабрији су се пробили до далеког југоистока азијског континента, док је Homo heidelbergensis напустио афрички континент да би населио Средњи исток и Европу...
 

 Прилагодљиви с Дивљег запада
Ни пас, ни вук!
  У цртаном филму којот никако да надмудри и ухвати птицу тркачицу. Сасвим је другачије у стварном животу. Којота је тешко надмудрити, изузетно је прилагодљив и сналажљив у природи, и убраја се у малобројне врсте чији се број у последња два века повећао. Зашто га људи ипак не воле?
  Иако су људи немилице убијали којоте и све учинили да их што више десеткују, они нису нестали већ су освојили и она подручја која претходно нису насељавали. До почетка 19. века ови четвороношци налик псима могли су да се виде углавном на западу Северне Америке, али су се током два наредна столећа полако проширили целим континентом...