Две године припрема и више од педесет хиљада евра коштало је венчање у средњовековном стилу једног младог британског пара. Двадесетшестогодишња госпођица Џенкинс и њен четрдесетогодишњи вереник Руперт Хамертон Фрејзер, опчињени обичајима и културом средњег века, судбоносно „да” изговорили су у замку у Дорсету. Млада је, попут какве владарке из прохујалих времена, сјахала с белог коња, окружена дворским дамама и наоружаним витезовима. Била је обучена у дугу хаљину, скројену према сликама из средњег века. Младожења је дочекао у ратничкој опреми. Заиста, све је личило на средњи век. Звоњава мобилних телефона донекле је покварила утисак.

Иако се у Сенату америчке државе Охајо поново на дневном реду нашло изгласавање укидања закона донетог 1953. године, опет је било више оних који су сматрали да пропис и даље треба да остане на снази. По том закону ниједна особа не сме да буде ухапшена 4. јула, на Дан независности, као ни у недељу ако је пошла у цркву или се из ње враћа. Изузетак су они који су „прекршили мир” у држави, али невоља је што се ломе копља око тумачења те одреднице - шта тачно значи да је неко прекршио мир? Чак и да се ради о криминалцу, он је тих дана безбедан - нико не сме да га ухапси, а ако би то учинио, морао би да плати казну од сто долара.

Један кинески пар одлучио је да свог тек рођеног сина назове @. Одлуку да се њихово дете зове по знаку који је део сваке и-мејл адресе донели су, како наглашавају, због велике љубави према свом наследнику. Познато је да је, у енглеском облику, тај знак усвојен готово свуда у свету - популарно га зовемо „манки” (мајмун), односно - „ет”.

Кад се на мандаринском кинеском изговори енглеско „ет”, с нагласком на сугласнику, звучи као „аи та”, односно „волим га”. А да ли ће власти пристати да у матичне књиге рођених дечака заведу под тим именом, још се не зна.

Сергеј Морозов, губернатор области Уљановск у Русији, већ трећу годину заредом на сав глас преко радија и телевизије обавештава народ да је 12. септембар прогласио за дан вођења љубави, односно - дан зачећа. Тако је било и ове године.

Аутомобил, фрижидери, телевизори у боји, само су неке од награда за оне парове који ће добити бебу за девет месеци, односно 12. јуна кад је руски национални празник. Губернатор Морозов дошао је на ову замисао да би некако подстакао своје сународнике

да поведу рачуна о потомству будући да се у Русији сваке године рађа све мање деце.

Жена је отворила фрижидер и, кад је чула једно „квак”, само што се није онесвестила. Питала је кћерку шта да учине. Није било друге, селе су у кола и одјуриле у најближу ветеринарску станицу, одакле су их упутили код ветеринара Дејвида Хејла, у Центар за збрињавање птица. Догађај је забележен у августу, у Талахасију, америчка држава Флорида. А шта је претходило свему овоме?

Супруг неименоване Американке донео је из лова патку. Пошто није имала времена да је одмах очисти, жена ју је ставила у фрижидер иако је знала да не хлади баш добро. Мада су сви укућани ко зна колико пута отворили фрижидер, тек кад је после два дана домаћица хтела да узме неке намирнице, чула је то слабашно „квак”. Испоставило се да је птица била само рањена и да је, захваљујући ниској температури, али не толико ниској да би се смрзла, успела да преживи. Дејвид Хејл потврдио је да још није имао такав случај и да ће све учинити да спасе патку. Додуше, иако је више никада неће пустити у дивљину, ова срећна птица самим чудом је преживела. Ову вест преузели смо од новинске агенције „Асошијетед прес”, и није у питању новинарска патка.

Средином априла, на аеродрому у Ханоју, авион на лету за Токио само што се није одлепио с писте, кад се у летелици изненада чуо врисак. Убрзо се испоставило шта је разлог узнемирености једне од путница. Кад се сагла да подигне торбу поред ногу, средовечна путница угледала је белог мишића.

Знајући да не сме да полети с непожељним путником, капетан се јавио контролном торњу, а они аеродромској служби за дератизацију. Чим су се сви путници искрцали, у „боинг 777” ушло је неколико радника спремних да се обрачунају са ситним глодаром. Нису очекивали да ће потера трајати пуна четири сата - миш враголан као да се с њима играо жмурке. Напокон су га ухватили, још једном све добро проверили и закључили да у летелици више нема слепих путника. Тек тада је капетан добио дозволу да узлети. Како је миш доспео у авион? Нагађа се да је вероватно био кућни љубимац кога је неко од путника прошверцовао у авион, а онда му је четвороножац побегао.