|
| 
 | | Немањићи и бугарски цареви
Браћа по мајкама
Вероватно је и у тим средњовековним везама, као у сваком браку, било љубави и страсти, радости и туге, оданости, али било је понекад и неверства, свађа и развода
Везе са суседном Бугарском имале су кључни значај за српску државу у средњем веку. Србија се у 9. и 10. веку налазила у подређеном положају према тада врло моћном Бугарском царству. Забележено је и да су 864. године Срби у својим планинама зауставили и поразили бугарску војску и да су заробили Владимира, сина бугарског цара Бориса. Бугари су опустошили српске земље 924. године, након чега је Србија једно време била само зависна област све док се није ослободила под кнезом Чаславом Клонимировићем. | |
 | | Љубитељица муза Еустахија Арсић
Прва славеносербска књижевница
Била је прва жена сарадник Летописа Матице српске и радила „на пољу на којем иначе само мушке главе раде”. Претпоставља се да је поред српског говорила још шест језика. Јоаким Вујић био јој је „благодаран до последнаго диханија”, а уважавали су је сви виђенији људи с почетка 19. века. Удавала се три пута и остало је забележено да је у „супружеству била веома нешчасна”. Имала је само једну жељу - да је песници помену после смрти, али није било никога ни да јој упише име на надгробну плочу | |
 | | Велике преваре у историји науке Клаудије Птоломеј
Највећи астроном старог века или преварант?
Прави пример преваре коју је готово немогуће открити и у потпуности расветлити због протеклог времена, различитих тумачења, затим културне разлике која постоји између времена њеног настанка и данашњег доба је „случај” Клаудија Птоломеја, који и даље изазива велике полемике међу историчарима науке, посебно астрономије | |
 | | У Музеју примењене уметности у Београду
Изложба
Дан пре него што ће се овај број „Политикиног Забавника” наћи на киосцима, Музеј примењене уметности у Београду отворио је врата својих галерија за бројне посетиоце... А тамо... изложен је одговор на питање зашто су толике генерације „заражене” нашим листом и како су уз њега читаоци откривали „свет с друге стране огледала”. За оне млађе, изложба „Илустратори ‘Политикиног Забавника’” својеврсни је времеплов, повратак у време пре њиховог рођења (иако неки радови изгледају као да су дошли из будућности) и начин да сазнају зашто је њиховим родитељима овај часопис био омиљена енциклопедија. | |
 | | Зовите се срећковић
Ковачница судбине
Научници из разних области установили су да човек у животу ипак може да „погура” своју добру судбину. За почетак, довољно је променити начин расуђивања тако што ћете на све око себе да гледате с мало више оптимизма
Чини нам се да су неке особе рођене под срећном звездом, док другима као да су сви окренули леђа. Да ли се човек рађа срећан или то постаје? | |
 | | Живот пише драме
Тако близу, а тако далеко
Четрнаест година по рођењу, близнакиње из Еквадора најзад су се упознале мада су све време живеле у истом граду. Оне још не знају зашто су биле раздвојене и да ли ће поново живети заједно...
Главни јунак приче „Жути цвет” аргентинског писца Хулија Кортасара (1914-1984) долази до закључка да је бесмртан кад у аутобусу случајно среће дечака који невероватно личи на њега док је био дете... Та сличност која као да премошћује време не обухвата само физички изглед, већ и целокупно понашање, тако да човек мисли како људски живот ипак има неки продужетак у другој, непознатој особи... | |
 | | Преварени преварант
Цицерон води игру
Био је најбоље плаћени и најнаивнији шпијун у Другом светском рату, припрост човек, али не и глуп. Немци су му због речитости његових извештаја и наденули име чувеног римског говорника
Као по правилу, приче о шпијунима увек су напола испричане, препуне нагађања и недоречености, као да су појединости хотимице прећутане или их је време избрисало. Вероватно баш зато подстичу машту. Шпијуни, посебно они успешни у свом занату, склони су да напишу мемоаре. | |
 | | Прочитај, проскитај
Не плачи, мала богињо!
Да би биле озваничене као богиње, двогодишње девојчице треба да „поседују” тридесет два савршенства: између осталог, не смеју да имају никакав ожиљак, њихово тело треба да изгледа као дрво банане, да имају тамне очи, бутине попут јелена и мајушни језик...
Сајани Шакија има десет година и живи у Непалу, у Бактапуру. Сваког јутра устаје веома рано, нешто пре четири. Трља очи, протегне се и зева. А онда облачи најсвечаније хаљине и као права богиња, каквом је уосталом и сматрају, седа насмејана на свој мајушни трон очекујући посетиоце. Убрзо, народ почиње да пристиже... | |
|
|
Стотинама километара кроз ваздух по нити паучине...
