 | ||||||||||
| ||||||||||
| ||||||||||
| ||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 | ||||||||||
| ||||||||||
|
||||||||||
| ||||||||||
За читање и уживање Песнички препеви из „Гаргантуе и Пантагруела” Франсоа Раблеа Станислав Винавер ЧИТАОЦИМА Читачи који читате књигу, Једно вас молим, и од свега срца, Ви не брините саблазни бригу, Није ми књига да суза врца! Јест, савршенства Бог мало даде, Ал’ остави нам шалу и спрдњу; Кад видим ваше сузе и јаде, Ја смехом дајем разлог и тврдњу: Смеј се, ко хоће да буде чојствен - Смех је човеку заиста својствен! НАТПИС НА ВЕЛИКОЈ ТЕЛЕМСКОЈ КАПИЈИ Не улаз’те, лицемери, гољци, Не шали се, ти мајмунски роде, Надувенци, лажни богомољци, Што тражите препирке и згоде! Жгадија сте и смрдљиви мољци, Свађалице, што по свету ходе, Остроготи сви се од вас воде И Готи су сви ваши пупољци. Грешна ваша жуд Спопала би груд, Песме смели плод Опака вам ћуд, Ваше злобе род - Грешна ваша жуд! Не улаз’те, пискарала дробна, Фарисеји, гадни људождери, Суци стари са гробишта кобна, Практичари, што се сваки цери. Кад наиђе ваша раса злобна, На вешала - ту плату побери! Поповски сте сви уцењивачи, Тамо њачи, влачи и предњачи! Тих расправа страх, Да не оста стрв, Источише крв, Угушише дах, И наш сваки мах: Тих расправа страх!
Не улаз’те, гадни зеленаши, Ни лихвари, ни грабљиво племе; Ви хоћете да паднем на теме, Ви цедите народ, аминаши, Ви и ваши огавни пајташи; Проклето вам колено и семе, Ништа није доста вашој глади, Боже драги, шта се од нас ради! Нисте људски лик, То нек’ буде клик: Беж’те у сав трк, Лажете у брк, Сви у један збрк, Нисте људски лик. Не улаз’те ларве и намћори, Лица смркла овешталих маза, Грк-латине носите у бори Трулом мишљу, што се мудра каза, Док курјачка реч вам је и фраза - Не улаз’те, ларве и намћори. Болест точи ваше труле жиле, Цркавамо од срамне вам силе. Ми хоћемо част, Звук весеља здрав, Радост је и сласт И сва наша част Кад је неко прав. Ми хоћемо част. Уђ’те овде, нек’ сте добродошли. Витезови, преведро госпарство, Што волите друштво и другарство, По свету сте далекоме пошли. Овде ваше нека буде царство! Уђ’те овде и добро нам дошли, Силни, јаки и прави ко струна. Нека вас буде и тисућа пуна! Друг нам сваки драг И сам његов траг. Чим је ведар, лак, Цени сваког свак. Кад је мио благ - Друг нам сваки драг. Уђ’те овде који јеванђеље Објависте, како оно јесте, Нек’ оно отровано зеље Што нам трује градове и цесте. Овде веру свету сви да сместе У дубоке савести и веље, Овде нема зверача - тумача И отровних цепидлачких ткача! Свето слово Свак ту цени, Сваког плени, Ко да смени, Свето слово - Бог га сково! Уђ’те овде, благородне даме Храбре мисли и краткога крока, Чудне, цветне, небеснога ока. Господар је, да осветли таме, Потрошио из ока, из бока, Све је дао да растера чаме. То је сврха, признаћете саме - Уђ’те овде, благородне даме! Он је дао дар. Бог му дао мир За толики мар! Свака смртна твар Нека тражи дар; Опроштаја чар!  |
