Крајем недавно завршене школске године у редакцију „Забавника” често су стизала писма незадовољних ђака: били су огорчени због неправде која им је нанета. Као што се може наслутити, неправда се огледала у закљученим оценама, али и у некој врсти кињења којем су били подвргнути, после чега је уследило осећање ниже вредности. Другим речима, стекли су лош углед код професора, али и вршњака.

Међутим, то је била једна страна медаље. Професори би, са своје стране, вероватно имали да кажу како ђаци ништа не уче, да су непослушни, понекад и незахвални. И једно и друго мишљење оправдано је и не искључује постојање складног, пријатељског односа између наставника и ђака. Ипак, у исто време, стални сукоб подсећа на једну нову појаву - сада већ подробно испитану и описану у психологији - која се зове мобинг. Шведски лекар, доктор Хајнц Лејман, стручњак за индустријску психологију и психијатрију, 1999. године објавио је књигу под називом „Mobbing”, која је постала светски бестселер.

Мобинг, односно mobbing је енглеска реч. Означава начин понашања на радном месту (то може да буде и школа, факултет, новинска редакција...) и подразумева сталну психолошку, тачније емотивну злоупотребу неке особе; реч је о својеврсном емотивном злостављању, мучењу, кињену, тлачењу. Другим речима, мобинг је снажан психички терор. То је злонамерно, несексуално, нерационално понашање које изазива трауме на радном месту.

Израз mobbing први је употребио аустријски зоолог Конрад Лоренц да би описао понашање појединих животињских врста које понекад окруже неког свог сродника плашећи га: машу крилима, реже, пијучу, креште, како би га заувек удаљили из групе. На енглеском, моб значи гомилу, гужву или олош. Уосталом, исто што и на латинском mobile vulgus. Mob law је - закон руље. Моб на енглеском значи и окупити се, опколити, нагрнути, насрнути... Преведено са енглеског, mobbing значи напад одређене групе на појединца. Израз је временом мењао, односно попримао нова значења. Међу радним људима у енглеском говорном подручју, значење овог израза постало је слично речима abuse (злоупотреба) или intimidation (застрашивање).

Међутим, када су психолози прихватили тај појам као слику извесних међуљудских односа, користили су енглеску реч mobbing, без обзира на место где се емоционално злостављање дешава. У психологији, тај израз означава непрекидно, стално, психолошко кињење одређене особе од стране неке друге особе (најчешће је то шеф, директор, наставник) или пак читаве групе.

Како изгледа мобинг на примеру? Мобинг је када се некоме љубазно јавиш, а та особа ти не одговори на поздрав. Када нешто урадиш и даш све од себе, а твој надређени то и не погледа или оцени лоше, без икаквог објашњења, али уз омаловажавајући став. Када на твој рачун тај други прави неслане шале. Када те никада не похвали, а увек само куди. Када је такво понашање свакодневно понижавање. Као одговор на мобинг, јавља се страх: страх да ћеш бити одбачен, да ћеш погрешити. Тај страх се временом све више повећава и постаје опсесија. Разуме се, уколико мобинг не престане.

Баш као и у животињском свету, циљ мобинга јесте да се одређена особа удаљи с посла, не прибегавајући уобичајеним средствима као што су отказ, отпуштање, избацивање. Постоји такозвани вертикални мобинг: тада надређени емотивном злоупотребом покушава да одстрани нерадног запосленог. Постоји и хоризонтални мобинг, када надређени на исти начин покушава да удаљи из околине особу себи равну или чак способнију.

Мобинг није болест, али може да изазове различите болести. Многи људи који се јављају психотерапеутима и психолозима за помоћ због страха и несигурности били су заправо жртве мобинга. Извесно је да је од последица мобинга сваког пацијента лако излечити. Другим речима, мобинг је лако заборавити када престане: потребно је највише шест месеци. Ипак, такав начин понашања није безазлен за оне који су жртве. Шведски психијатри сматрају да је мобинг узрок великог броја самоубистава

у тој земљи. У блажим случајевима, мобинг изазива главобоље, губљење вида, дрхтавицу, тахикардију, знојење, гастритис, осип...

Како се борити против мобинга? Најпре би требало уочити да корен невоље која се јавља на послу, или за време посла, не потиче искључиво од тебе, већ да изостаје пријатељска (радна) наклоност, с друге стране. Подстицај. Уколико су ниподаштавање, омаловажавање емоција и рада, као и кињење свакодневни, онда је то можда мобинг на делу. Када тога постанемо свесни, можемо се лако ухватити у коштац. Особи или особама које су непријатељски настројене и спремне да врше емотивно насиље требало би саопштити да смо свесни тога шта се заправо дешава... Можда ће их то уразумити. Уколико је реч о особама које уживају у кињењу или нису способне за друга осим насилна осећања, онда нема користи. Требало би их избегавати.