Расејани шеф једне бензинске станице у Ђенови, затварајући пумпу у поноћ, заборавио је да затвори довод бензина. Убрзо су возачи то открили: направио се велики ред и сви су бесплатно пунили резервоаре аутомобила, једни друге обавештавајући СМС порукама. Тек неколико часова касније, пред зору, станари оближњих зграда чули су грају, неуобичајено гласан шум аутомобилских мотора и видели да је бензинска станица отворена. Позвали су полицију, а када су полицајци стигли, могли су само да утврде да су се Ђеновљани бесплатно служили бензином колико су год могли - бар четири сата.

За Чарлса Озборна, фармера из Америке, вероватно нико никада не би чуо нити би се његово име нашло у било којој медицинској књизи да није било штуцања. Иако је свако доживео тај кратки експлозивни удисај, који настаје брзим грчењем дијафрагме услед надражаја, као Чарлс није нико.

Једног дана 1922. године двадесет осмогодишњи Чарлс вратио се кући из поља штуцајући, па је од супруге затражио чашу воде да је испије и прекине непријатност. Али, како то није помогло, млади човек је покушао са опробаним начинима - заустављањем даха, сркутањем топле и ледене воде. Како ни то није помогло, укућани су покушали да га уплаше. Ипак, све је било узалуд. Његово гласно „Хик! Хик!” чуло се дубоко у ноћ, па и следећих дана и ноћи.

Пошто домаћи лекови нису помогли, Чарлс Озборн потражио је помоћ лекара, али ни они нису могли да зауставе штуцавицу. Иако је подвргнут свим могућим испитивањима, узрок није откривен и Озборн се вратио кући штуцајући до пред крај живота.

Штуцање или латински singultus може да буде и знак неких тежих обољења, рецимо трбушне марамице, мозга или можданих опни, парализе црева или тровања. Али, Чарлс Озборн није подлегао ни једној од тих болести, нити му је штуцање скратило живот. Рођен 1894. године, преминуо је у дубокој старости 1991. године. Лекарима је остало необјашњиво како је и због чега непрекидно штуцао 68 година а онда, изненада, 1990. престао.

Уочи самог краја школске године, директор једне државне средње школе у Вашингтону (САД) донео је одлуку да ученицима забрани сваки физички контакт. То значи не само да не смеју да се загрле, пољубе или држе за руку већ и да међусобно не смеју ни да се такну. Једна ученица недавно је била пред избацивањем из школе само зато што је својој школској другарици ставила руку на раме. Зашто се директор одлучио на тај корак? Зато што у школи има много више ученика него што је прописано и школа није у стању да о свима води рачуна. Нажалост, већина су чланови банди и свакодневно су избијале туче.

Једна банка у Сеулу, главном граду Јужне Кореје, направила је - посебно за свештенике - кредитну картицу намењену клеру. Уз помоћ те картице могуће је с личног рачуна упућивати новац без провизије у хуманитарне сврхе и слично. Предвиђене су и друге банкарске олакшице за свештенство. И назив картице је одговарајући: „Ја сам ваш пастир“.

Већ шест година не једе никакву чврсту храну, већ само пије воду и воћне сокове... А осећа се савршено! Немачки хемичар по имену Михаел Вернер недавно је у Великој Британији објавио књигу у којој објашњава како је успео да очува савршено здравље упркос веома строгој дијети. Књига је одмах по објављивању постала бестселер. Михаел се на дијету одлучио због слабог здравља: „Учинио сам то само из љубави према сопственом телу“, објаснио је. „Данашња храна прави је отров. Понекад себи приуштим само чашу доброг црног вина, када је нека прослава, иначе ништа чврсто не стављам у уста“.