Стално се говори о томе шта „кажу” статистичари: мало ко се пита шта је то заправо статистика и чему служи. Израз статистика потиче од латинске речи status, што значи - стање. Статистиком су најпре називали науку о стању у некој држави израженом у бројевима. Статистика је део социологије и њен задатак је да, упоређујући у бројевима дате чињенице које се јављају у некој области државног и друштвеног живота, изводи опште закључке и утврђује узроке и последице опажањем утврђених чињеница, те да проучава методе систематског утврђивања, сређивања тих чињеница. Напослетку, статистика је средство за изучавање нетипичних, али колективних појава. Дакле, статистику чине бројчане чињенице које се тумаче применом математичке теорије вероватноће.

Статистиком се бави велики број људи у свету, посвећујући се изучавању различитих појава, понекад веома важних за опстанак и напредак наше цивилизације. Међутим, исто тако, статистици су подвргнуте и неке наизглед необичне појаве. Понекад нам се таква истраживања чине смешним, али само на први поглед. Убрзо се испостави да је реч о корисним показатељима који нам бројевима сликају свет у ком живимо.

Уосталом, ево неких исхода статистичких истраживања:

• Швеђани су највећи потрошачи кечапа на свету. Годишње потроше четири долара по глави становника само за кечап. На другом месту су Аустралијанци, а тек на трећем Американци.

• Могућност да човека погоди метеорит право у главу износи један према десет трилиона.

• Више од 45.000 пластичних предмета плута у просеку на површини од једне квадратне миље у морима и океанима.

• Чак педесет одсто родитеља сматра да деца не би требало да буду новчано награђена кад на крају школске године покажу сведочанство са одличним оценама. Већина се ипак тог става не придржава.

• Ваш рођендан није неки посебан дан: статистике показују да, осим вас, тог дана рођендан прославља још око девет милиона других људи.

• Вероватноћа да умрете тако што ћете пасти из кревета иста је као и да ћете преминути од струјног удара: 1 : 2.000.000.

• Левом руком пише десет одсто мушкараца, а осам одсто жена.

• Више од четрдесет одсто Американки биле су у детињству чланови скаутске организације (извиђачи).

• У Њујорку свакодневно људи говоре осамдесет језика.

• Више од 38 одсто одраслих стално лаже у вези с ценом појединих производа, посебно оних које су купили.

• Статистике показују да 49 одсто Американаца нема појма да се бели хлеб прави од пшеничног брашна.

• Одрасли Европљани мушког пола током живота проведу више од три хиљаде сати бријући се.

• Од сто одсто прашине и остале нечистоће која споља долази у наше домове, око осамдесет одсто унесе сам човек.

• Током живота Европљани поједу у просеку 35.000 колача.

• Више од четвртине становништва у свету зарађује годишње око 150 евра и од тога живи.

• Брза храна чини 55 одсто исхране просечног Американца.

• Више од деведесет милиона људи у свету преживи иако на располагању има само педесетак евра годишње.

• Туширање одраслих у градовима у којима је снабдевање водом редовно, траје у просеку 10,4 минута.

• Педесет пет одсто мушкараца пере руке после „посете” тоалету. Међутим, четрдесет пет одсто то - уопште не чини!

• Двадесет пет одсто тежине старог јастука чини прашина и распаднути материјал којим је напуњен.

• Седамдесет одсто жена које уклањају длачице с ногу чини то жилетом.

• У просеку, 25 одсто запослених отпустило би с посла свог шефа када би били у прилици.