Чини се да је потрошачко друштво крочило у ново раздобље: осим што се све више препуштају куповини, људи су постали свесни потрошачке грознице која их тресе. Њено трајање је неизвесно, као и сам исход. С тим у вези врло је занимљиво недавно статистичко истраживање спроведено у Италији. На први поглед истраживање није имало додирних тачака с потрошачким страстима, али се напослетку испоставило да оне играју најважнију улогу. Наиме, циљ је био да се преиспита савест грађана, па је постављено следеће питање: Шта је по вашем мишљењу највећи грех, односно, који је највећи грех који сте недавно починили? И, на крају: Да ли сте због тога патили?

Одговори су били изненађујући.

Истраживачи су били убеђени да је хришћанска мисао, у чијем је средишту прича о греху, ипак оставила дубоког трага у душама људи, посебно у једној хришћанској земљи као што је Италија. Уосталом, током историје истакнути теолози посветили су значајна дела расправама о греху. Међутим, ново истраживање показало је да је хришћанско поимање греха за данашњег човека застарело. Тачније, људи се више не плаше уобичајеног греха.

Секс, прељуба, издаја, занемаривање деце као да не изазивају грижу савести. Човека, који је својим поступцима повредио блиског пријатеља, савест пече само два дана... Прељуба се, примера ради, не сматра више грехом, или бар не неопростивим грехом. Ништа више није као некада: према поменутим испитаницима између тридесет и шездесет година, најгори, односно највећи грех је - прекомерна куповина!

Судећи по овом истраживању, осећање гриже савести не изазива више ни гажење основних моралних или верских начела. Готово седамдесет одсто испитаника потврдило је да им такве „животне грешке” ништа не значе. С друге стране, грешни сте кад сте неприхваћени у друштву, или не испуните своја очекивања. Наводи се да је најбољи лек против гриже савести - неразмишљање. Једноставно, не треба размишљати о ономе што се догодило. Јер, осећање гриже савести - тврде испитаници - има ограничено трајање: већина сматра да не траје дуже од неколико дана (32 одсто), а неки чак верују да траје мање од једног јединог дана (12 одсто) или тек неколико минута (7 одсто).

Тако долазимо до првог места топ-листе највећих грехова. Њега је, дакле, заузела прекомерна куповина. Да ли због тога што их стално запљускује море нових производа (уз одговарајућу нападну рекламу), људи више не могу без куповине. Међутим, није им баш пријатно због тога. Лакше је пријатељу нанети бол или преварити жену. Кренути у помахниталу куповину од продавнице до продавнице, од једног до другог трговинског центра, изгледа не доноси више велико задовољство и не лечи потиштеност као што се говорило. Само грижу савести.

И грех с другог места ове „грешне топ-листе” говори на неки начин о томе колико је савремени човек усредсређен на себе, а све мање брине о ближњима. Наиме, на другом месту највећих грехова налази се занемаривање сопственог здравља. Тек на трећем месту је занемаривање рођене деце!

Шта рећи на исход овог истраживања? Децо, чувајте се одраслих које више пече савест што обилазе продавнице него што занемарују своју децу.