Најпознатији видовњак на свету

Пророк или продавац магле?

Да ли је Нострадамус заиста предвидео Хитлеров успон, смрт принцезе Дајане, терористички напад на Америку септембра 2001. године? Или су његови стихови тумачени по нахођењу појединаца који верују да је будућност могуће предвидети?

Јула 1559. године француски краљ Анри II учествовао је на витешком турниру. Противничко копље пробило је његов визир, погодило га у око и свој смртоносни пут завршило у лобањи. Упркос очајничком настојању његовог лекара, Анри II је после десет дана преминуо. Нема сумње, била је то окрутна смрт. Највише изненађује што је, четири године пре него што се догодила трагедија, тај догађај неко већ прорекао.

Тако бар тврде хроничари који су забележили да је Катарина де Медичи, супруга Анрија II, знала да је то пророчанство записао Мишел де Нострадам, некадашњи лекар с југа Француске. Овај пророк убрзо се прочуо у читавој Европи под именом које је и данас остало упамћено у латинском облику - Нострадамус.

Нострадамус је своје пророчке визије добијао загледан у звезде и преточио их у дело (на слици је прво издање) које и даље изазива много недоумица.

Ватрени катрени

Књига овог пророка садржавала је на стотине катрена - стихова груписаних по четири у целини. Сви стихови, написани загонетним и често неразумљивим стилом, наводно су наговештавали судбоносне догађаје који ће се тек одиграти. Тридесет пети катрен говорио је о младом лаву који ће једним замахом уништити старијег лава и у окршају „пробити око златног кавеза са две ране одједном, чији ће исход бити окрутна смрт”. Чинило се као да је Нострадамус унапред подробно описао смрт краља који је у витешком двобоју укрстио копље с Габријелом Монтгомеријем, двадесетдеветогодишњим заповедником своје гарде.

Кад је чуо шта се догодило краљу, Нострадамус је одмах наредио да се заустави штампање његових необјављених пророчанстава. Оставио је у аманет да се објаве тек после његове смрти. Чим је 1566. године Нострадамус склопио очи, појавило се целокупно издање његових стихова који до данашњих дана изазивају недоумицу и многа питања на која нема сасвим јасних одговора.

Краљ Анри II је на витешком турниру, баш како је Нострадамус наводно предвидео четири године пре тога, страдао погођен копљем у око.

Иако је за живота Нострадамус тврдио да у његовим катренима не постоји дубље значење, објашњавајући да „самим тим што се открију, будући догађаји не морају неминовно и да се схвате”, његови стихови и даље се тумаче, а људи у њима „откривају” догађаје који су уследили неколико векова после смрти пророка: Хитлеров успон до власти, стварање атомске бомбе, искрцавање на Месец, смрт принцезе Дајане, трагедију свемирске летелице „Челинџер” приликом узлетања, чак и терористички напад на Америку 11. септембра 2001. године.

Већина научника наглашава да будућност није могуће предвидети. Кажу да унапред може да се одреди нека атмо-

сферска појава, што метеоролози и чине уз помоћ сателита, или астрономски догађај - кад ће, рецимо, у близини Земље да пролети нека комета. Међутим, одредити будуће догађаје није могуће јер је укључено сувише непознаница.

Морган Робертсон четрнаест година пре бродолома предвидео је трагедију „Титаника” (корице његове књиге с насловом „Ништавност или бродолом Титана”). На насловним странама новина подробно је писано о судбини путника с „Титаника”.

Куд плови онај брод

Ако научници с толико непоколебљивости тврде да будућност не може да се предвиди, како је онда могуће да се унапред „знало” за бродолом „Титаника” априла 1912. године? Додуше, то предвиђање није потекло од Нострадамуса.

„Титаник”, дугачак двеста седамдесет метара, био је у то време највећи прекоокеански брод. У водама северног Атлантика ударио је у ледену санту и потонуо. Путници су изгубили живот највише због тога што на броду није било довољно чамаца за спасавање.

Нострадамус је погрешно предвидео да ће јула 1999. године бити крај света.

Четрнаест година пре него што је дошло до трагедије, у Америци је објављена књига под насловом „Ништавност или бродолом Титана”. У роману се говори о највећем броду на свету који је једног априлског дана, на својој првој пловидби, ударио у ледену санту

у северном делу Атлантског океана. Пловећа грдосија дугачка двеста четрдесет два метра повукла је у плаву гробницу велики број путника који нису имали прилике да се спасу због недостатка чамаца за спасавање. Име тог брода било је „Титан”.

Иако за прорицање трагедије „Титаника” научници дају прихватљиво објашњење (видети оквир), да ли би исто тако успели да разјасне како је Нострадамус могао да предвиди тако велики број догађаја? Уколико је овај француски лекар заиста био видовит, може ли да се објасни та његова способност?

Оно што се о Нострадамусу зна пружило би веома мало одговора. Рођен је 1503. године у француском сеоцету Сент Реми-д-Прованс, а медицину је студирао на факултетима у Авињону и Монпељеу. У касним двадесетим радио је као путујући лекар и већ тада стекао углед помажући људима оболелим од куге.

Сви смо ми пророци

Већина научника не верује у моћ предвиђања будућности. Неки парапсихолози упорно тврде да људи ипак могу да „виде” сутрашњицу. У једном огледу то је донекле доказао Дин Радин, професор на Калифорнијском институту. Мерио је психолошке реакције добровољаца на слике које им је приказивао на екрану. Углавном су то били уобичајени призори, али би рачунар с времена на време издвојио неку потресну сцену. Занимљиво је да су мерења која је обавио преко коже показивала да се код већине испитаника ниво електричног набоја смањивао неколико секунди пре него што би видели непријатан призор. Као да су унапред знали шта ће да виде.

По повратку с путовања по Италији, Нострадамус је полако почео да запоставља посао лекара приклањајући се видовњаштву. Кад је 1550. године објавио „Алманах”, његово дело одмах је привукло пажњу астролога и видовњака. Пет година касније објавио је прву збирку загонетних катрена под насловом „Пророчанства”.

Од тренутка кад су објављена „Пророчанства”, не смањује се занимање за овог видовњака кога истовремено и куде и хвале. Занимљиво је да чак и људи који готово беспоговорно верују у Нострадамусове видовњачке способности не деле исто мишљење и на различите начине тумаче исте стихове.

Може бити и не мора

Основни спор је, како појединци тврде, лош превод оригинала.

- Мора да се поклони пажња свакој речи - објашњава Марио Рединг, писац књиге „Нострадамус: целокупна предвиђања будућности”. - Преводиоци често, свесно или несвесно, заборављају да је Нострадамус писао на старофранцуском, а зна се да постоји велика разлика у значењу речи између ондашњег и садашњег језика. И не само то. Нострадамус је често користио сленг и кодирани француски.

Један од примера је катрен који, како су појединци протумачили, наговештава Хитлеров успон. У оригиналу се говори о „зверима подивљалим од глади” које прелазе реке и отпочињу битку против „Хистера” који, „као дете Немачке”, ни од чега не преза.

Титан и Титаник

Да ли заиста постоји подударност приче Моргана Робертсона о трагедији брода „Титан” и истинитог догађаја - бродолома „Титаника”? Можда и не, кажу добри познаваоци. Ево због чега.

Уколико би неко одлучио да пише о највећем броду на свету, сигурно би одабрао препознатљиво име - синоним за нешто изузетно велико. Шта друго него - Титан? Али, како је Робертсон готово у метар погодио дужину „Титаника”? У време кад пише свој роман, највећи прекоокеански брод „Кајзер Вилхелм Велики” био је дугачак двеста метара. Робертсон је морао да дода бар неколико десетина метара више, зар не?

Размишљајући због чега долази до бродолома, писац је сасвим логично дошао до закључка да је највероватније да брод страда од удара у санту леда. Јер, тридесет година пре него што је написао „Ништавност”, један брод за собом је повукао петсто путника претходно ударивши у ледену санту.

Уколико на броду има довољно чамаца за спасавање, постоји могућност да се сви путници спасу. Додајући драматичност причи, Робертсон је навео да су на „Титану” недостајали чамци, па је самим тим и трагедија била већа.

Многи Нострадамусови поклоници ове стихове протумачили су као сасвим јасан наговештај почетка Другог светског рата и рата против Хитлера, „детета Немачке”. Људи који доказују колико се француски видовњак погрешно тумачи, исте ове стихове сасвим другачије „читају”. Наиме, у времену кад је Нострадамус живео и писао, доњи ток Дунава означавао се као - Хистер. Уосталом, додају даље, Хитлер није био дете Немачке, већ Аустрије.

У „Пророчанствима” нису наведене временске одреднице тако да читаве катрене појединци смештају у раздобља по свом нахођењу. Најбољи је пример већ наведени тридесет пети катрен. Док су многи спремно рекли да он најављује смрт Анрија II, други кажу да заправо говори о погибији француског генерал-мајора Луја де Монткалма два века касније у бици код Квебека кад је француска војска остала без „златног кавеза и својих очију”.

Нострадамус је, верује се, намерно избегавао да наводи датуме јер се тако чувао оптужби и беса инквизиције. Ипак, како тврди Марио Рединг, нека од пророчанстава веома јасно указују на одређене догађаје. Један од примера је велики пожар који се догодио у Лондону. Нострадамус помиње „годину 66”, „стару даму” која је одједном настрадала, „цркве које нестају у пламену”. По мишљењу Рединга, велики пожар у Лондону 1666. године једно је од најјаснијих Нострадамусових пророчанстава.

Постоје и стихови који илуструју Нострадамусово лоше предвиђање. Један од ретких у коме наводи тачну годину је: „Л’ан мил неуф цент нонанте неуф септ моис” - јул 1999. године. Пророк каже да ће тог месеца и те године доћи до смака света. Добро знамо да је та година увелико за нама, а свет је и даље, хвала на питању, добро.

В. С.