Једна жена пала је са шестог спрата у Нанкингу (Кина), али је остала жива. „Атерирала” је на мекану подлогу, тачније гомилу измета, што је срећници спасло живот. Наиме, управо у тренутку кад се жена нагла с терасе и изгубила равнотежу, радници су испред њене зграде чистили зачепљење које је настало на месту где се рачвају канализационе цеви зграда из околине. „Душек” од измета и тоалет хартије на који је жена пала, био је висок бар пола метра.

Један двадесетпетогодишњак који станује с родитељима, баком и дедом поред језера Мађоре у Италији, одлучио је да оде у затвор како више не би живео у сопственој кући. Младић се јавио полицији, казао им да износи сав новац из куће и да бежи. Тако су полицајци могли лако да га ухвате. Његова намера била је да оде у затвор и одмори се од укућана с којима се стално свађао и прилике су постале неподношљиве. Због чега су се толико препирали? Зато што су они желели да гледају телевизијски програм који њему није био по вољи! У затвору је поново доживео разочарање. У ћелији нема телевизор, а кад заједно с другим затвореницима гледа ТВ програм, опет гледа оно што хоће други.

Мирјам Јасејева из Чеченије недавно је оперисала очи и поново прогледала. Кад су јој лекари скинули завоје, била је пресрећна. „Поново видим! Како је то дивно!”, узвикнула је и изразила жељу да, чим дође кући, поново купи краву како би се о њој бринула. О старој крави престала је, наиме, да се брине кад је изгубила вид... У свему овоме не би било ничег необичног да Мирјам Јасејева није рођена далеке 1895. године. Она, дакле, има 112 година! Ова крепка Чеченка живела је током три века: крајем прошлог изгубила је вид. Али је у 21. веку решила и ту муку. Иначе, осећа се одлично.

Један педесетогодишњи таксиста из Милана поред свог основног занимања бави се и музичким менаџерством, с том разликом што овај други посао обавља потпуно бесплатно! Зашто? Зато што има кћерку која би све дала да може да постане позната певачица. Покушавајући да помогне својој мезимици, таксиста је одлучио да путем Интернета приреди такмичење за солисте и младе непознате групе, нађе спонзоре, помогне им да сниме компакт-диск или одрже концерт. Посао је кренуо одлично. На адресу www.mychance.it јавио се велики број заинтересованих шаљући своје снимке. Појавили су се први прикази песама младих група, отворене су и расправе... Млади уметници винули су се у музичку орбиту.

Само дан раније амерички медији донели су вест да је један од најпознатијих виолиниста данашњице четрдесетогодишњи Џошуа Бел добио „Фишерову” награду за музику. Тим поводом, новинари „Вашингтон поста” одлучили су да на необичан начин испитају стварно мишљење и знање јавности о такозваној озбиљној музици. У време кад се становници Вашингтона враћају с посла, Џошуа Бел је у пратњи новинара „Вашингтон поста” и са својом Страдивари виолином из 1713. године у рукама, кренуо у подземну железницу. Ту је распаковао виолински кофер, извадио инструмент и почео да свира као што то често чине скитнице и студенти музике. Свирао је страствено и занесено као да је на концерту. Једина разлика била је у томе што нико није пљескао. У ствари, нико на њега није ни обраћао пажњу! Од хиљаде људи који су прошли поред врхунског виолинисте, само седморо се зауставило да га чује, али се нису задржали дуже од минута. Напослетку је наишла једна госпођа која умало није пала у несвест. „Куку мени! Па то је Џошуа Бел!”, узвикнула је. Оставила му је двадесет долара. Није имала више.

Да ли је петак, па још тринаести дан у месецу заиста баксузан дан? Јесте! О томе не сведочи само тужна судбина темплара у далекој прошлости, већ најновији подаци највећег британског осигуравајућег друштва „Norwich Union”. Они тврде да се највећи број незгода (због којих су уследили захтеви за надокнаду штете) између 2002. и 2006. године десио управо у петак и то тринаестог дана у месецу. Тих дана забележен је већи број незгода за чак тринаест одсто! Опет несрећан број...