Да се разлика између реке и потока крије у њиховој величини, то знају не само деца већ и врапци. Али да те две речи у основи значе исто, „оно што тече”, односно да је река заправо „ток”, то већ треба да вам каже неки етимолошки речник у коме стоји да је наша река (ијекавски ријека, икавски рика - као млеко, млијеко, млико) врло стара домаћа реч, са најближим рођакама у свим словенским језицима: македонском и бугарском река, словеначком reka, чешком reka, словачком rieka, пољском rzeka, руском река, украјинском pika, белоруском рака. Осим тога, она има и индоевропски педигре па су јој сродне и латинско rivus „поток”, староиндијско raya „ток, бујица”, средњеирско rian „река”, али и „пут”, летонско riete „млаз који тече из вимена или груди”, што су све различите изведенице крајњег индоевропског корена *roi- / *rei- „тећи”. Од овог корена потиче и наш глагол ринути, поринути (присутан у већини словенских језика), као и од њега изведена именица рој „скуп пчела које су се излегле из једне матице; јато инсеката” (која је по значењу блиска поменутом летонском „млаз”).

У старосрпском река је посведочена још од 12. века, и првенствено се јавља у описима терена, као међа којом иде граница између два поседа, на пример у даровници Стефана Првовенчаног манастиру Студеници (из 1228. године): Јест међа манастирске земље ... управо преко реке, или у Дечанским хрисовуљама (из 1330. године): Међа Прекому лугу с’ Чрвеним брегом како река тече. Неколико векова касније дубровачки песник Иван Гундулић овако је певао: Да све ријеке златом теку ... не би стоти дио женске жеље испунио. И данас би се многи са њим сложили. А неки и не би.

Река се среће и у народним пословицама Лете данци као ријека, а годишта као ништа или У великим ријекама велике се рибе хватају.

У ретким случајевима, у неким народним говорима река није као у књижевном језику „већа вода, која тече од извора до ушћа”, већ нешто друго (што са њом у крајњој линији има везе): у дубровачком крају, река је „речна струја, матица”, у Славонији река може бити „речно корито”, а у народној песми значи и „море”: Бијелила Маре дарове, на вељу ријеку, на море.

У српском, као и у већини других језика, река има пренесена значења „мноштво”, „налет, бујица”, па се може рећи да неко ужива у реци богатства, да му низ образе тече река суза, да је неко пролио реке крви, да се улицама крећу реке људи... Израз отићи низ реку (као и отићи низ воду) значи „поћи по злу, проневаљалити се, пропасти”.

Изведенице нису бројне: деминутив речица, придеви речни и речки, рекавица „воденица на реци”, пореч или поречје „предео око или поред реке, слив реке”, сложеница међуречје „земљиште између река”.

Именица река често се јавља у топонимији, како сама тако и у двочланим називима. Занимљиво је да се она не тиче само већих водених токова (Бела река, Зла река, Крива река, Стара река, Црна река...) већ још чешће неког предела, читавог краја око реке, њене долине или ушћа: Река је област са 46 села код дечанске Бистрице (по Вуку, то је кнежина у нахији ђаковичкој, између Ђаковице и Дечана), затим Црна Река код Бољевца (између Ртња и Зајечара), Ријека Црнојевића у Црној Гори, Ријека морски залив код Затона поред Дубровника (позната и као Ријека Дубровачка), велики град на северном Јадрану Ријека (знан и као Сењска Ријека). Пореч, Порече или Поречје је област у Подунављу поред Доњег Милановца, а некада се тако звало данас потопљено острво, о коме је Милан Ђ. Милићевић у свом спису Кнежевина Србија овако писао: У Поречу су сада (тј. 1876. године) само њиве и ливаде, а некада је тамо била жива варош, позорница многих догађаја из наше историје. Варош је 1832. године исељена на десну обалу Дунава и названа Милановац по имену Милана, старијег сина кнеза Милоша. Пореч је и име два села у Славонији, код Вировитице и код Пожеге. Међуречје је име многих села (у Србији, Босни и Славонији), а истовремено и наша преведеница интернационалног грецизма Месопотамија, некад огромне државе између река Тигар и Еуфрат.

И најзад, ако сте читајући овај текст помислили да смо пропустили да укажемо на сродност наше именице река са грчким глаголом рењ који се јавља у чувеној Хераклитовој сентенци панта реи (панта реи) „све тече” - да знате да нисмо. Упркос спољашњој сличности, скоро подударности облика и значења, наша именица и грчки глагол нису сродни, то јест не деле исто порекло! Али са друге стране, грчки глагол рењ и од њега изведена именица реума „струја, ток” (која је ушла и у међународну медицинску терминологију као нама позната реума, реуматизам), јесте сродан са нашим речима струја „бржи водени ток у оквиру реке или мора” и острво „место око кога тече струја”.