Музика поред кревета

Сваке вечери у 9

Луј XIV волео је да игра, али је обожавао и гитару и свог личног гитаристу водио је свуда са собом. Робер де Визе свирао је стога краљу у скоро свакој прилици...

Илустровао Тихомир Челановић

О детињству и раној младости Робера де Визеа (1650-1732) - највећег гитаристе, лаутисте и теорбисте у Француској у доба барока - мало тога се зна. Верује се да је био један од најобдаренијих ученика славног италијанског гитаристе Франческа Корбете (1615-1681) који је свирао и подучавао по европским дворовима тог времена.

Порекло Робера де Визеа Французима уопште није било битно. Најважнија је била неспорна чињеница да је Робер био прави виртуоз на гитари, лаути, виоли да гамба и теорби. Због тога се и данас само нагађа о његовом могућем португалском пореклу, али извесно је само једно: да је 1680, дакле, кад је навршио тридесет година, већ био теорбиста Луја XIV на двору у Версају, где ће и провести остатак живота као уважени и вољени лаутиста, гитариста и певач. Такође и учитељ гитаре француског краља и престолонаследника.

Свакако је занимљив податак који говори о томе колико је Луј XIV обожавао музику. Зна се да је волео да игра, али није познато и да је свог личног гитаристу водио свуда са собом. Звуци гитаре и лауте, прекрасне Де Визеове композиције, краљу су једноставно били неопходни где год да се налазио, шта год да је радио. И онда кад се препуштао размишљању, љубавној страсти, кад је покушавао да заспи, или кад је - јео. Гитариста је увек био ту. Можда их је делила једино завеса на кревету с балдахином. У једном спису из деведесетих година 17. века, између осталог, каже се:

„Предвече Његово величанство дуго шета по својим парковима. У осам сати одлази у кревет. У десет му доносе вечеру у кревет. Али, у девет, он сваке вечери позива Де Визеа да му свира гитару покрај постеље...”

Теорба, „дубока” лаута

Теорба или тиорба жичани је инструмент сличан лаути, али већих димензија и дубљег регистра. Теорба је ушла у музичку моду крајем 16. века као једна од басовских лаута. Међутим, крајем 18. века остало је мало теорбиста. Готово нико више није свирао ову лауту с дугим вратом. Разликовала су се два основна типа теорбе: падованска и римска (која је касније постала познатија под називом китароне). Падованска теорба имала је 16 жица. Осам на самом врату, а осам слободних. Код неких модела жице су биле и двоструке. Теорба се највише употребљавала за праћење певача или као генералбас. На пример, према пропису, у оркестру Цркве светог Марка у Венецији свирала су четворица теорбиста.

Прву збирку композиција - „Гитарску књигу посвећену Краљу” - Де Визе је објавио 1682. године. После четири године објавио је „Књигу комада за гитару” која садржи дванаест свита исписаних у старој француској абецедној интаволатури (нотном писму). И сам Краљ Сунце покушавао је да научи да свира. Позната је његова упорност с којом је настојао да престолонаследника уведе у свет музике. Сматрао је да будући краљ треба да буде и добар гитариста!

Робер де Визе је од 1709. године носио титулу „краљевог гитаристе”, а у то време био је и певач на двору. Године 1713. донекле се повукао с положаја да би уступио место свом сину, што му је пошло за руком. Али, и он и млади Франсоа имали су довољно посла. Робер је био на списку музичара краља Луја XIV и после смрти престолонаследника 1711, као и након краљеве смрти, 1715. године. Већ годину дана касније Де Визе објављује нову збирку композиција за теорбу, лауту или мали састав. Али, 1721. године, кад је умрла његова супруга, престао је званично да свира на двору.

Упркос томе, и наредних година име Робера де Визеа појављује се у списима у којима се извештава о концертима на двору. То говори да краљев гитариста није престао да свира све до смрти, 1632. године.

М. Огњановић