Шалу на страну, добро је знати да именица брдо у српском језику не означава само део висинског рељефа до 500 метара надморске висине (друкчије зван и брег, гора), већ и једну омању алатку која стаје у руку, обично женску руку: то је ткачко брдо, тачније „део ткачког разбоја, као чешаљ, између чијих су дашчица провучене нити основе и којим се набија потка”. Зато се оно зове и женско брдо.

На први поглед, ова два брда уопште не личе, па се поставља питање да ли је могуће да иза њих стоји једна реч са два различита значења, или су то две посебне речи једнаког облика а различитих значења, дакле хомоними (као град „варош” и град „ледена падавина”, кадар „способан” и кадар „/филмски/ оквир”).

Одговор на постављено питање не налази се у обичним речницима јер они некад брдо представљају као једну реч, а некад као две. Зато се мора размотрити порекло речи брдо. О томе шта је било некад, обично судимо на основу онога што постоји данас. Тако наилазимо на чињеницу да брдо као ткачки термин имају готово сви словенски језици (македонски брдо, бугарски бирдо, словеначки и чешки brdo, словачки brdo и bardo, доњолужички bardo и berdo, пољски bardo, руски бёрдо, белоруски бёрда, украјински бердо), а брдо као „брег” само јужнословенски и неки западнословенски језици (чешки и словачки, и то претежно у називима места), док је на словенском истоку једино у украјинским дијалектима посведочено значење „хрид, провалија, јама”. На основу тога, а имајући у виду и литавско birde „разбој”, изводи се закључак да је реч првобитно, у прасловенско - односно балтословенско доба, припадала само ткачкој терминологији. Тек накнадно, после сеобе на југ где су наишли на пределе другачије од оних које су оставили у својој закарпатској прапостојбини, наши јужнословенски преци дошли су на замисао да узвишења која су их окруживала у новој околини метафорично назову исто као део разбоја. Део који стрши увис и који се повлачи нагоре.

Овакве метафоре, пренесена значења, део су сваког језика и сваког терминолошког система (тако мотор има главу, машине имају ручицу...), али нарочито се често срећу код ознака за делове рељефа. Најчешће се ти називи узимају из ознака за делове тела (кук, зуб, глава, ждрело...) или за посуђе (казан, котао, корито), али доста њих потиче баш из домена ткања и предења: гребен, било, подножје (првобитно се односило на разбој), пресло...

Временом су од два значења настале две одвојене речи, које су развиле свака своју породицу. На основи ткачког брда настале су следеће изведенице: деминутив брце (од старијег брдце, што се види из генитива множине брдаца) и још неколико назива за делове разбоја који се налазе око брда, на пример брдило „део разбоја на коме стоји брдо, оглобље” (негде се оно јавља у значењу основне речи - да би се избегла забуна због хомонимије), затим забрдњак „нит одсеченог краја основе”, забрдњача „мала гредица (на разбоју) што стоји одозго преко стативица те о њој висе шипала и брдила” (овако ју је описао Вук Караџић) или „жица која стоји изван зубаца при ткању тј. најкрајња жица у брду” (у новијем запису из Лике), односно „два најдебља зупца на брду од разбоја, један с једне, други с друге стране” (у Поуњу), док се у Србији, нарочито источној, ови и слични делови разбоја зову набрдило, набрдиља и слично. Ту је и глагол брдити „увлачити конце у брда”, затим брдар „човек који прави брда за разбој” (према њему презиме Брдар, као и име селу Брдари - па отуд и презимена Брдарац, Брдарски, Брдаревић), брдарство „брдарски занат”, брдарица „брдарева жена”, али и „слатка пита која се пре печења ваља на разбоју, па се на њој познају пруге” (друкчије звана набрдњача). Сликовито је поређење којим се у нашем народу описује сличност два предмета или бића: личе као да су на једно брдо ткани.

Рељефно брдо развило је богату мрежу изведеница које прелазе оквире географске терминологије: поред уобичајених деминутива и аугментатива брце (од брдце), брданце, брденце, брдица, забрдак, брдњак, брдањак, брдељак, брдољак, брдуљак, брдашак, брдашце, односно брдина, брдетина, брдесина, брдерина и слично, ту су и придеви брдски, брдан, брдаст, брдинаст, брдуљаст... Најчешћи међу њима, брдовит, значи не само „који има много брда, који је висок као брдо” већ и „нераван, неуједначен” уопште, па отуд и прилог брдовито „неравно” у народној пословици Туђа мајка брдовито стере (мисли се на простирање постеље).

Пренесено значење брдо „мноштво, гомила”: брдо књига, брдо лажи и слично огледа се и у глаголу набрдити „нагомилати” и „натоварити некога, навалити му већи терет”.

Више брежуљака на једном месту зове се брђе или побрђе, негде и набрђе, предео иза брда је забрђе (отуд и топоним Забрђе, као Забрежје и Загорје), док је забрдица „мала долина, место заклоњено брдом”. Општи назив за становника планинских крајева је брђанин, али у множини, у облику Брђани, то може бити име села у брдским крајевима. Исто тако, подбрђе је терен у подножју сваког узвишења, било брда било планине.

Прелаз између значења двеју једнаких речи, ткачког брда и горског брда, лепо показује њихов трећи хомоним, очуван само у неким дијалектима и у народној песми где из примера Отидоше брду у планину или Празна врећа стат’ уз брдо не море ... схватамо да брдо није именица већ прилог који значи „горе, увис, навише” (уз глаголе кретања) или „усправно” (уз глаголе мировања). У општој употреби та значења обично се срећу у сложеницама узбрдо (од старијег уз брдо - па према њему и низбрдо, од низ брдо), брдоглаво „стрмоглавце” - као и брдоножице и брдоношке, док придев брдорог значи „који има усправне, увис окренуте рогове”.

У оквиру српског језика, оба брда су подједнако старе речи, али је ткачко брдо писмено посведочено тек од 17. века мада је и много пре тога постојало и у животу, и у народној песми: Платно ткала лијепа ђевојка ... ал’ је њојзи лоша срећа била: не могу јој нити устајати, ни сребрно брдо ударати, ни злаћени чунак пролазити...

У старосрпском је брдо „брег” забележено још у 12. веку у једном опису: МеЕсто више брГда лежеште, а касније у владарским даровницама Село с планиномГ, з брГдомГ, с пољемГ, или правним текстовима: Ако буде брдо пусто међу жупами, села околна, која су около тога брда, да бљуду (тј. чувају) стражу: ако ли је не узбљуду, что се учини у тому брду у пустоши, штета, или гусарство или крађа, да плате околна села, како стоји у Душановом законику.

Колика је била пољопривредна вредност и важност брда и брдског земљишта у брдовитој Србији непосредно нам сведочи наведена одредба Душановог законика или познати стихови народне песме: Од руке му ништа не родило, ни у пољу бјелица шеница, ни у брду винова лозица, а посредно речи као брдаруша „врста шљиве што расте по брдима” или брдарина „порез који се плаћао држави за право коришћења брда - сакупљање дрва и испашу стоке” (као путарина, мостарина).

Као културна реч ткачко брдо (као и брдило) било је предмет позајмљивања у околне несловенске језике - отуд мађарско борда и румунско броглг, цинцарско бордилг.

Назив за горско брдо није се позајмљивао, али се он као топоним расуо диљем наших крајева, или само (на пример Брда у Црној Гори) или у двочланим именима насеља: Горње Брдо, Доње Брдо, Бијело Брдо, Ново Брдо, Баново брдо.

На крају треба рећи да брдо нема само хомоним, него и бројне синониме од којих се најчешће користе брег и гора. Обе речи су домаћег порекла, са директним сродницима у свим словенским језицима. Брег је занимљив по томе што осим „брдо” (пошто су обале често стрме, оштре) значи и „обала” - сетимо се чувеног примера словенске антитезе: Или грми, ил’ се земља тресе, ил’ удара море у брегове? Нити грми... Када знамо да та значења иду у пару, сасвим је јасно откуд у једној народној песми брдо значи „обала”: Те преплови ту воду Цетину, Преплови је од брда до брда. С друге стране, гора је вишезначна на начин сличан брду: осим што често значи „шума” (брда су раније по правилу била обрасла шумом - отуд црногорица и белогорица као ознаке за четинарску или листопадну шуму) или „виноград” (јер су виногради обично сађени на узвишеном терену), именица гора послужила је за грађење прилога горе „увис”, нагоре, одгоре, како у српском тако и у осталим словенским језицима.

У сваком случају, Његошева мисао Ко на брдо ак’ и мало стоји, боље види но онај под брдом... остаје на снази.