Пре три године цео свет био је изненађен размерама несреће у Индонезији. Тада смо сазнали колика је разорна снага цунами таласа. Слична несрећа, срећом с много мањим последицама, догодила се недавно на Соломонским острвима у Тихом океану. Док путују брзином од неколико стотина километара на час, ови таласи са собом носе огромну снагу - потајно, у потпуној тишини.

Иако њихову природу знамо, увек успевају да нас изненаде. Због своје дужине овакви таласи протичу и цео сат испод неког брода на пучини океана. За то време морска површина подигне се за само неколико десетина центиметара. Зато морнари на броду неће осетити, а ни приметити да талас промиче испод њих. Међутим, кад стигне до обале или залива и наиђе на плиће дно, ова до тада притајена неман показује своје право лице: претвара се у зид воде који може да нарасте неколико десетина метара, а скривена енергија ослобађа се уз грмљавину за само неколико тренутака.

Занимљиво је да са овом природном појавом сличност имају многи револуционарни догађаји, како у науци тако и у друштву. Под окриљем цркве у 12. веку настали су први универзитети. Али, њихови ученици убрзо су почели да постављају не само верска питања већ и о природи ствари. Нарастала је потреба за писаним делима. Наредна три века разни изумитељи покушавали су да превазиђу тешкоће масовне производње књига. Уместо преписивања књига, развијене су технологије копирања, сређивања и повезивања текстова. Почела је производња хартије, мастила и штампе појединачних листова. Онда се у 15. веку појавио Гутенберг који је измислио покретна слова изливена у металу и усавршио штампарску машину. Гутенберг је све дотадашње проналаске склопио у једну целину и направио прву штампану књигу. Ипак, генерације људи које су живеле у то време нису могле да знају, као ни поморци на океану, да се налазе на великом таласу који пролази. Али сада, када је тај талас дошао до обала, сведоци његовог обрушавања управо су наше генерације. У протеклих 40 година одштампано је више десетина милиона књига, о тиражима часописа и новина да и не говоримо. Захваљујући томе, и живот се у великој мери променио.

Сличан цунами талас покренуо се око 1880. године када се појавио телефонски апарат. Био је то први стварни медиј за „интерактивну комуникацију”, односно електронски уређај који је људима омогућавао разговор и размену података у стварном времену. Пре више деценија наши преци нису били свесни у коликој мери ће тај проналазак утицати да се промени не само начин саобраћања међу људима, већ и сам живот. Јер, од некада гломазних кутија које висе на зиду и користе се у ретким приликама, дошло се до тога да данас готово свако дете има мобилни телефон. Комуникациони сателити и оптички каблови омогућавају несметан разговор са сваким делом на Земљиној кугли... Заправо, око 1880. године догодила су се два тектонска поремећаја. Поред проналаска телефона, биле су ту и прве, додуше примитивне, рачунске машине из којих су се постепено развили савремени рачунари. Ове две технологије, комуникациона и компјутерска, ујединиће се век касније - око 1980. године. Сада се њихов огромни талас разбија о наше обале. У почетку, већина људи ужасавала се промена које ове технологије доносе.

Али, талас је био довољно снажан и сломио је њихов отпор.

На сличан начин можемо да посматрамо и револуције у друштву, попут Француске и Октобарске, можда и пад комунизма у Источној Европи.

Међутим, попут помораца на пучини океана, ни ми нисмо потпуно свесни да постоји талас који се прикривено ваља и пролази у садашњем тренутку. Његову стварну природу и моћ спознаће тек будуће генерације.