Италијански научнопопуларни часопис „Фокус” посветио је посебну рубрику школским догодовштинама, тачније шалама које се по школским учионицама свакодневно саме пишу. Као што се може наслутити, реч је о надмудривању професора и ђака. Читаоци су слали прилоге, а један од победника из „области” часова књижевности био је прилог ученице гимназије. Текст гласи:

Наставница: „Затворите светло! Угасите прозоре! Саро, ти данас одговараш!”

Сара: „Кад да одговарам? Сада! Али не одмах!”

Наставница: „Да ли си прочитала Шекспира, оно што сам вам задала?”

Сара: „Како да нисам! Знам одлично Шекспира. Па он је написао ‘Ромету и Ђулија’”.

Ренцо Стуки, бивши директор модне куће „Кашарел” за Италију, недавно је отишао у пензију. Склонио се од градске вреве на село поред Витерба. Али, то није све. После напорних година рада и непрекидних односа с јавношћу, Ренцо је одлучио да његова нова кућа буде на огромном столетном дрвету где га више нико неће узнемиравати. Током дана бивши директор брине о лаванди и маслинама, а већ у послеподневним часовима повлачи се у своју кућу на дрвету, подигнуту на висини од двадесет метара. Ужива у самоћи и тишини. Нема чак ни телефон.

Амерички научници већ пет година покушавају да за потребе Ваздухопловних снага САД створе материјал који би био у стању да се „сам” бори против нечистоће. Изгледа да су најзад дошли до правог открића, те ће се нови материјал за израду доњег веша за ваздухопловце ускоро наћи на тржишту. Овај материјал сам уклања мрље и уништава бактерије, па ће војници тако моћи данима да носе исти доњи веш који ће стално бити чист.

Какав је то воћни куп који кошта хиљаду долара? Сасвим посебан јер је направљен од најскупљих састојака од којих се откривају само неки: чоколада марке „амадеи порцелана” помешана с ретким кандираним воћем које стиже из Париза, слаxдолед од ваниле с Мадагаскара, марципан од трешања, неусољени кавијар жут као дукат и, поврх свега, јестиви цветови направљени од двадесетокаратног злата. Куп се једе позлаћеном кашичицом из пехара од кристала. Ко пожели да ужива у овој посластици, куп мора да наручи неколико дана раније. А има људи који ни не трепну кад овај сладолед с воћем и чоколадом плате хиљаду долара.

Идеја да се направи ова незамисливо скупа посластица родила се у глави Стивена Бруса, власника отменог кафића - посластичарнице „Серендипити” на Менхетну. Кад је септембра 2004. године овај кафић, у коме се увек чека на слободно место, славио педесетогодишњицу постојања, Брус је са својим посластичарима смислио несвакидашњи куп који је, као убедљиво најскупљи, увршћен у Гинисову књигу рекорда. Пошто гост поједе „златни куп изобиља”, добије на поклон позлаћену кашичицу и кристални пехар у коме је посластица послужена.

Стивен Брус каже да у просеку недељно имају три муштерије које поруче сладолед од злата. Очигледно да је питање угледа хвалити се да можеш да поручиш најскупљи куп на свету. А за оне који немају дубок џеп Стивен Брус обећава да ће „Серендипити” ускоро понудити куп који ће коштати 1000, али центи!

„Серендипити” није једино место у Њујорку уписано у отмене гурманске водиче. У бару „Алгонкин” хотела на листи пића „шепури” се мартини који кошта десет хиљада долара (и бројем - 10.000). Ко поручи тај мартини, у маслинки убаченој у чашу добија дијамант.

Калифорнијске веверице изгледа су претерале с вођењем љубави. Зато је управа паркова у Калифорнији одлучила да употреби посебну контрацептивну вакцину. Наиме, већ десетак година Санта Моника је град с највише веверица у САД. Из године у годину на свет долази све већи број ових животињица које полако почињу да праве невоље становницима. Стога су градски челници дошли на помисао да је контрацепција, односно контрола рађања - једино решење.

Стигло је пролеће, а с пролећним временом озеленеле су и баште, односно повртњаци. Познати музички састав „Бечки повртни оркестар”, основан још 1998. године, с првим данима пролећа у главном граду Аустрије одржао је концерт. Свирају савремену уметничку музику и џез. За разлику од осталих састава, не користе познате инструменте, већ искључиво поврће. Целер (удараљке), шаргарепу (флауте), празилук (виолине), паприке (трубе)... За све „инструменте” важи једно правило: треба да буду свежи јер, кад се просуше, постану млитави и на њима се тешко свира.