Природа је животиње обдарила разним особинама као оружјем у борби за опстанак. Између осталих, дала им је и отровне жлезде које стварају смртоносне излучевине којима се бране од непријатеља или савладавају плен. И тако готово међу свим животињским врстама има опасних отровница. Неке од њих смртоносне су и за човека. Иако изгледају безазлено, понекад само један њихов ујед, убод или додир може да буде погубан. Па, ево тих најопаснијих и најотровнијих животиња.

Најпознатије су змије које су распрострањене широм света. Уједа кобре, мамбе, краита и коралне змије из породице Elapidae, као и разних Viperidae и Crotalinae какве су шарка, звечарка, мокасина, сви се плаше. Али, становници Аустралије имају највише разлога за страх. Животни простор деле с две најотровније змије - тајпаном, Oxyuramis, змијом чији отров може да усмрти 125.000 мишева, и Hydropsis belcheri, врстом морске змије којом обилује Тиморско море на северозападу континента, чији отров нема премца и отприлике је сто пута јачи од отрова тајпана.

И мекушци, Molusca, имају своје представнике међу животињама отровницама. Жарне ћелије плавопрстенасте хоботнице Hapalochaena maculosa, становника великих океана, могу убити човека. Исто ће се догодити и ако неког опече пет до шест пута медуза Crionex flackeri флацкери из вода око Аустралије.

Риба која човеку може доћи главе крије се на дну плићака Тихог и Индијског океана. Неуочљива, налик на стеновито тло, камена риба или Synancea кроз бодље на леђном перају убризгава отров који изазива јак бол а понекад и смрт. Стане ли човек на њу, сем повреде на табану одмах ће добити и високу температуру и грозницу.

У групи зглавкара Chelicerata, коју чине пауци и пауколике животиње, издваја се неколико инсеката. Распрострањени су у пределима од 50. степена северно и јужно од екватора. Најотровнији зглавкар је бразилски паук скитач, Phoneutria. Убод његове жаоке може да изазове грчење мишића тела и готово тренутну смрт. Ипак, број трагичних случајева је мали. Овај паук има распон ногу чак 10 центиметара, па човек, срећом, лако може да га примети. Црна удовица из рода Latrodectes мање је отровна, али зато много опаснија за човека. Она својим уједом изазива парализу мишића за дисање, гушење и смрт. Ништа мање безазлен није ни убод жаоке Androctonus australis, врсте која живи у Сахари, као ни тарантуле, Theraphose leblondi.

Мало ко зна да и међу жабама, Anura, има оних којих се треба клонити. Златножуту гаталинку латинског имена Phyllobates terribilis ни случајно не треба дирати. Овај мали безрепи водоземац, становник Колумбије и Јужне Америке, испушта из коже најјачи отров. Иако се мала нејака жаба њиме брани од непријатеља, у човечијем телу он разара нервни систем. Научници кажу да кад би само једна жаба одједном испустила сав отров из своје коже, њиме би се усмртило око 20.000 мишева или стотинак људи. Срећом, животиња га лучи у малим количинама.

Само два сисара као оружје за опстанак имају отров који за човека није смртоносан. Неке врсте ровчица, Soricidae, имају га у пљувачки. Њиме паралишу кишне глисте којима се хране, а човеку могу да нанесу само мањи бол и трњење око уједа. И мужјак кљунара, Ornithorhynchus anatimus, ретка животиња лопатастог кљуна и ногу с пловним кожицама која живи у слатким водама Аустралије и Тасманије, опремљен је отровном излучевином. Њу животиња убризгава кроз рожнато ојачање на задњим ногама налик на мамузу које је завршетак отровне жлезде.

Иако су природњаци веровали да међу птицама нема отровница, 1989. године открили су једну врсту на Папуи Новој Гвинеји. У питању је звиждава мухарица Pitohui dichrous. Ова мала и лепа птица јаркожутог тела и као гар црне главе, репа и крила, лако би могла да убије човека. Где се крије опасни отров, природњаци су сазнали случајно кад је један од њих руком којом је држао птицу прешао преко усана и осетио грчење целог лица. Отров назван хомобатрахотоксин птица ствара пробавом и лучи кроз кожу на перје, а намењен је одбрани од вашки. Али, на мишићни и нервни систем човека има разорно дејство.