Када вам се последњи пут десило да опраштајући се од неког (кога заправо више не желите да видите) кажете: „Само ти иди, широко ти поље!” Вероватно давно јер се овакви стари изрази (у којима се обично чувају прастара значења речи) све ређе користе. А и они који овај израз чешће употребљавају вероватно нису свесни тога да, гледано из перспективе језичке историје (стручно се то каже дијахрона перспектива, за разлику од синхроне тј. савремене), заправо изговарају један плеоназам: наиме, изворно значење речи поље било је „нешто широко, пространо”.

Поље је за нас данас исто што и њива „ораница” - отуд пољски радови, пољопривреда и слично. Да је ова реч домаћег порекла закључујемо по томе што је, у мање-више истом значењу, имају сви словенски језици: македонски и бугарски поле, словеначки polje, чешки, словачки и пољски pole, горњолужички polo, доњолужички polo, руски, украјински и белоруски поле и тако даље, и то од давнина, тако да се она сматра прасловенском. У то доба, негде на размеђу старе и нове ере, Словени су живели у пределима непрегледних шума. Чистину или пропланак у шуми звали су поље или пољана - било да је она природна (те је могла служити за испашу), или наменски искрчена да би се обрађивала као њива.

Блиски сродници словенског поља налазе се и у осталим језицима индо-европске породице: у немачком fale у топонимима West-falen, Ost-falen (у проширеном облику и као Feld „поље”), у шведском fala „равница, степа”, у јерменском hol „земља, тло”, у латинском palam „отворено, јавно”...

Именица поље у старосрпском је посведочена још од краја 13. века, у даровници којом краљ Милутин поклања имања Хиландару: I СЕЛИШТЕ ВЛМБИ ЛОУГМ ОУ СТРОУМИБМКОММ ПОЛИ. У народној песми уз поље често иду такозвани стајаћи придеви, пре свега широко и равно, а затим и травно, зелено: ОВДЕ ПАСЕ ЗЕЋАНИНЕ ПАВЛЕ, ПО ШИРОКУ ПОЉУ ЋЕМОВСКОМУ... ИЛИ ОСУ СЕ НЕБО ЗВЕЗДАМА, I РАВНО ПОЉЕ ОВЦАМА... ИЛИ СИНУ МИЛОШ У ПОЉУ ЗЕЛЕНУ КАО јАРКО ИЗА ГОРЕ СУНЦЕ...

Под пољем се често подразумевало бојно поље, или слободан, отворен простор ван села или вароши: КАД ДОЂОШЕ БИЈЕЛУ ЛЕЂАНУ, РАЗАПЕШЕ ПО ПОЉУ ШАТОРЕ. Некад је поље и у самој вароши, нарочито у дубровачком крају где значи „трг, пијаца”. У поређењу с уским градским улицама, трг стварно може изгледати као поље.

На основу конкретног значења „отворен простор” (за разлику од затвореног, у кући или дворишту), развило се једно апстрактно „ван, вани, са вањске стране”. То је најважније и најраспрострањеније изведено значење речи поље које показују данашњи прилози, заправо окамењени изрази напоље и напољу, попољу, споља, упоље. Тако је и изведени глагол испољити прешао пут од буквалног значења „износити напоље” (које се чува у радном придеву испољен „истурен, избочен; изразит”, на пример испољен планински гребен, испољене јабучице на лицу и слично) до пренесеног „изразити, открити, изнети на видело, показати (неку особину), изјаснити се”.

Данас се именица поље доста користи у преносном смислу, као „поље рада, област деловања”. Исто тако употребљавао ју је још Вук Караџић у својим списима о језику кад каже: ТЕРМИНОЛОГИЈА јЕ ПОЉЕ ДУГО I ШИРОКО, КОМЕ СЕ ЛАСНО НЕ МОЖЕ НА КРАЈ ДОЋИ. Сви који се данас рву с поплавом нових термина „ласно” (тј. лако) ће се сложити с Вуком.

Вук у „Српском рјечнику” помиње и једно данас изумрло занимање: пољак или пољар „који чува поље, да стока не тре љетине”: У ХЕРЦЕГОВИНИ ПОЉАРА ПОСТАВЉА СПАХИЈА ... ПА МУ ЉУДИ ДАЈУ ДВАДЕСЕТУ ОКУ ОД ЖИТА. Колико је ова плата, звана пољачина или пољарина, била подстицајна за ревносно обављање посла, види се по томе што је, више од сто година касније, на Косову забележено следеће поређење: ГЛАДНА МУ СТОКА, КАО ДА ЈЕ БИЛА КОД ПОЉАКА.

У средњем веку наша реч пољана ушла је и у суседне језике: у мађарски као појан(а) „крчевина; чистина у шуми”, у румунски као поиана, „ливада у шуми”.

Будући да означава део терена, поље се често среће у топонимији, на пример у двочланим називима типа Бабино Поље, Бијело Поље, Доње Поље и слично, затим у сложеницама Вр(х)поље, Пријепоље, Непоље (од старијег облика Днепоље од Днопоље), или у изведеницама као што су Пољица, Пољна, Пољари... Али, највеће пространство обухваћено овом речју налази се у сред Европе, у држави коју ми зовемо Пољска, а њени становници Полска.