У последњим тренуцима живота леди Ненси Астор (1879-1964) упитала је свог сина:

- Мили мој, шта се то дешава са мном? Да ли се тако чудно осећам зато што ми је рођендан или можда умирем?

- I једно и друго - одговорио јој је син не баш утешно.

Леди Астор није више поставила ниједно питање. Биле су то њене последње речи.

Сао Пауло, бразилска метропола, сваке године обележава годишњицу оснивања уз торту која је дугачка онолико метара колико град има година. У јануару ове године Сао Пауло обележио је 453 године постојања и грађани су имали прилику да окусе торту дугу чак 453 метра. Велика торта, али ипак сувише мала за једанаест милиона становника који живе у овом граду.

Либански модни креатор Аеда Занети направила је нови модел бикинија намењен муслиманкама и назвала га - буркини. Сличан је бикинију, али има додатке од лаког материјала (полиестера) који се брзо суши. Ти додаци покривају главу, ноге и руке купачица, тако да несметано могу да иду на плажу и купају се. Буркини је већ почео да се производи у Аустралији, па су и школе за обуку спасилаца отвориле врата и девојкама исламске вере. Ускоро се на аустралијским плажама очекују спасиоци лепшег пола и - у буркинијима.

Канадски истраживачи били су веома изненађени кад их је на Јужном полу „дочекала” биста Владимира Иљича Лењина! Реч је о делу антарктичког континента који је најудаљенији од обале. Истражујући то подручје, научници су у даљини приметили црну мрљу. Тек кад су се приближили, схватили су да је реч о попрсју руског револуционара. Дакле, на том месту Руси су већ били и то још далеке 1958. године.

Пре четрдесет година тада четрдесетогодишња Марија Хеис, сељанка из Болцана која није имала деце, одлучила је да - иако на даљину - усвоји једно сироче из Камеруна. Била је сиромашна, али је веровала да ће њен напор донети некоме срећу, а њој - душевни мир. Сваког месеца слала је у Камерун одређену суму новца како би дечак могао да се школује. Марија је окопавала туђе баште, косила ливаде, плела џемпере, али није заборављала свог тамнопутог усвојеног сина...

Била је изненађена кад је крајем јануара ове године на врата њеног скромног дома закуцао високи педесеттрогодишњак у свештеничкој одори. Био је то отац Џорџ Нку, камерунски бискуп, њен усвојени син кога никада није видела. Речи нису биле потребне: мајка и син су се загрлили и почели да плачу.

- Ово је најсрећнији дан у мом животу - рекла је Марија новинарима с нескривеним узбуђењем.

Недавно је у Француској полиција привела сеоског поштара јер је преко Интернета нудио на продају увојке косе са мумије фараона Рамзеса II. Жан-Мишелу Диболу из Сен Егрева поред Гренобла прети робија због могуће оптужбе за продају украдене имовине. Поред увојака косе, Дибол је на продају нудио и парчиће завоја и смесе за балсамовање мумије египатског владара старе 3200 година.

Педесетогодишњи поштар, који се хонорарно бави писањем и новинарством, објаснио је да је његов отац био члан стручног тима који је испитивао мумију у Француској 1976. године. Поседује фотографије и уверења који доказују истинитост ствари које продаје. Цена увојка фараонове косе је од 2000 до 2500 евра.

Мумија је у Париз допремљена авионом 1976. године, а француске власти догађај су прогласиле званичном краљевском посетом. Остаци фараона који је владао од 1279. до 1213. године пре наше ере, а верује се да је преминуо у осамдесетим годинама, стигли су на аеродром Бурже уз пасош у ком је као занимање било наведено „краљ (покојни)”. Мумија је касније враћена у Каирски музеј. То је био једини пут да је нека од владарских мумија таквог значаја била ван Египта.

Док је полиција покушавала да утврди аутентичност предмета, Диболов поступак изазвао је мањи дипломатски спор између Париза и Каира. Зах Хавас, челник египатског Врховног савета за антиквитете, рекао је:

- Ако се утврди да предмети заиста потичу са фараонове мумије, то ће озбиљно да наруши односе наше две државе.

Француско министарство спољних послова улаже све напоре да се утврди о чему се овде заправо ради. Кристијана Дероше-Ноблкур, египтолог музеја Лувр која је учествовала у испитивањима мумије 1976. године, каже да сумња да је неко одсекао увојке косе с мумије. Али, ако се утврди да је то истина, „било би то срамно скрнављење људске историје”, додаје она.

Детективи су у поштаревом дому запленили десетак пластичних пакетића у којима су били увојци косе и парчићи завоја дуги свега центиметар. Званичници Комисије за атомску енергију из Гренобла изјавили су да су делићи завоја и косе сами отпали с мумије кад је отпакивана у Паризу 1976. године и да су послати у 40 француских лабораторија на испитивање, укључујући и институт Комисије за атомску енергију у Греноблу. Нико не зна шта се после десило с тим остацима.

Соња Дибол, поштарева жена, рекла је да је њен муж понудио ове предмете на продају преко Интернета из шале.

- Није желео да се обогати на њима, него да види да ли ће ико показати занимање. Узорци су прави, тврди она. - Припадали су његовом оцу, који је умро. Не знам да ли је он својевремено смео да их задржи, али прави су.

Оглас који је Дибол дао гласи: „Продајем увојке косе Рамзеса II. Тим од четири истраживача, међу којима је био и мој отац, имао је задатак да испита косу, смесу за балсамовање и парчиће завоја у институту Комисије за атомску енергију у Греноблу. Као доказ нудим копију резултата њихових испитивања... Вероватно сам једина особа на свету која поседује ове ствари.

Рамзес, чија је најпознатија краљица била Нефертари, сахрањен је у Долини краљева. Мумија је касније из гробнице пренета у пећину, где је нађена 1881. године.

После испитивања полиција је Дибола пустила. Адвокати кажу да се против њега тешко може подићи било каква оптужница, јер ако је крађе и било за њу је био одговоран његов покојни отац. Истрага је у току.