Напрстак има корене у раној цивилизацији. Грубо изрезбарен од камена, бронзе, кости или слоноваче, напрстак је помагао човеку који је шио одела да провлачи игле кроз животињске коже. Од тог времена, напрстак је прављен од свих могућих материјала. Током векова служио је у многе сврхе.

За време касног шеснаестог века па све до раног двадесетог, напрстак је цењен као уметнички предмет. Поклањан је као залог љубави у време викторијанског доба у друштву које је обесхрабривало било какве поклоне личне природе између мушкараца и жена. Неко време, вереник је давао сребрни и златни напрстак као веренички поклон својој будућој невести. Доњи део напрска могао се одсећи и употребити као венчани прстен за невесту кад би се пар венчао.

Некадашњи учитељи користили су напрстак да би одржавали строгу дисциплину. Учитељ би куцнуо непослушног ученика по глави прстом у напрску. Израз „куцање напрском” користиле су ноћне даме отприлике у исто време. Оне су куцале прстом у напрску по стаклу на прозору да би привукле пажњу мушкараца који су пролазили. У деветнаестом веку напрстак се користио као мера за алкохол или као чашица, доприносећи да се искује изрека „само један напрстак”. За време Првог светског рата напрстак је постао нека врста платежног средства. У Енглеској је око 400.000 сребрних напрстака поклоњено и отопљено да би се купила неопходна болничка опрема. Након Првог светског рата, напрстак је постао омиљена подлога за рекламирање произвођача у свим областима.

Један од најневероватнијих начина употребе напрска можда се одиграо 1856. када је Латимер Кларк испробавао први кабл преко Атлантика. Након неколико неуспелих покушаја, позајмио је напрстак и у њега ставио малу количину киселине и цинка стварајући тако минијатурну електричну ћелију. Овај напрстак створио је довољно струје да пошаље сигнал на даљину од 3700 миља (5931 км) у једној секунди.

Сасвим шарена историја за тако малу кројачку алатку.