„Како сте се провели?”
„Екстра!”

„Да ли је укусан колач који сам направила?”
„Екстра је!”

„Шта мислиш о мојој новој девојци?”
„Екстра особа!”

„Како си урадио писмени из српског?”
„Екстра!”

„Да ли си читао нови број нашег листа?”
„Јесам. Екстра је!”

„Зашто желиш да идем с тобом на концерт?”
„Она је екстра даровита.”

„Узмите кредит у нашој банци. Услови су екстра повољни!”

Да ли сте приметили да је реч екстра однедавно постала веома омиљена?

Кад би се обавило истраживање вероватно би показало да међу нашим млађим становништвом екстра постаје узречица, веома често изговорена реч. Чини се као да је преко ноћи заузела место доскорашњег „хит” израза који гласи: супер. Јер, донедавно све је било супер. Понекад и суперишка. Кад данас неко само промрмља супер, то је као да је обукао одело које је давно изашло из моде. Да се постиди од застарелости. Ма какви супер момци, супер проводи или супер кредити! Сада нам треба нешто што је екстра!

Овај наизглед безазлени и помало шашави пример из живота језика сликовито говори о томе колико су језик, говор, као и општење међу људима - подложни модним променама. Исто тако, поменути пример говори и о снажним утицајима који стижу из других језика, о некој врсти језичке глобализације. Таквим утицајима није се лако одупрети, а понекад је чак и бесмислено. Извесно је да убрзање коме смо свакодневно подвргнути (односно, коме се сами подвргавамо), подразумева и скраћену, још бржу комуникацију међу људима, кратко општење које не трпи различитост, нијансе, нажалост, ни особености. Дакле: „Како си?” Одговор гласи, кратко и „интернационално”: „Екстра!”.

Италијански писац Томазо Ландолфи (1908-1979) својевремено је направио необичан језички опит: написао је приповетку, неразумљиву чак и самим Италијанима. Читаоци су се питали на ком језику је ова прича написана. Личи на италијански, али већи део текста је неразумљив... Наиме, пишући причу, Ландолфи је углавном користио речи из италијанског језика које одавно нису биле у употреби иако су живеле у језику вековима, такорећи донедавно. Али, без обзира на ту чињеницу, безмало нико није разумео причу, па чак ни њен наслов!

Другим речима, уколико нисмо у стању да се одупремо језичким модним променама, требало би бар да будемо свесни промена кроз које језик пролази и то уз нашу помоћ и да о томе размишљамо. Можда не бисмо тако брзо заборављали? И не бисмо морали стално да мењамо старо за ново? Речи се ипак другачије троше од одевних предмета...

Стога, сетимо се шта уопште значи реч екстра. У „Лексикону страних речи и израза” Милана Вујаклије пише да реч екстра потиче од истоимене латинске речи еШтра, што значи споља, изван, ван, осим; екстра значи и нарочит, особит, изванредан; оно што се учини више и боље него што је одређено, или што се тражи; као прилог, екстра значи, изванредно, особито, нарочито.