Страховања да је наша планета у опасности од астероида који може да удари у њу појачана су открићем да један орбитира око Сунца. у априлу 2029. године његова садашња путања проћи ће на 35.400 километара од Земље - са астрономске тачке гледишта, то је „за длаку”.

У Наси се тражи начин да се путања астероида незнатно промени, тако да овај а и сви следећи проласци не буду близу Земље. Једна од замисли је да се на астероид пошаље роботизована летелица која ће га скренути с пута. Потисни систем летелице одгурнуо би астероид и променио његов пут.

Ова разматрања уследила су након што је откривено на стотине мањих астероида који орбитирају око Сунца, а њихове путање се пресецају са Земљином орбитом. Сваки од тих случајева повећава опасност разорног судара. Највише невоља задаје „стенчуга” велика око 350 метара, названа Апофис. То је грчки назив за египатског бога Апопа, званог још и Уништитељ. Он ће проћи веома близу Земље и може да закачи неки од сателита и уништи га.

Премда ће пролазак 2029. године проћи највероватније без озбиљнијих последица, астрономи страхују да би Земљина близина могла да измени Апофисову орбиту око Сунца током 323 дана (кад нам се путеви два пута укрштају), те да би неки следећи сусрет могао бити опаснији. Један такав предвиђа се за 2036. годину.

Откако је Апофис откривен, Насини научници смишљају како да га скрену. Али не само њега него и било који други астероид који би био таква претња. Њихова процена је да би удар овог астероида у Земљу ослободио енергију једнаку детонацији 880 мегатона тринитротолуола (ТНТ). Поређења ради, ерупција вулкана Кракатао 1883. године била је једнака детонацији 200 мегатона.

Предлог бившег астронаута Едварда Луа из Насиног свемирског центра „Џонсон” у Хјустону, у Тексасу, заснован је на огромној летелици на нуклеарни погон која би послужила као својеврсни свемирски реморкер. Према тој замисли, летелица тешка 20 тона лебдела би изнад површине Апофиса и остала у његовој орбити захваљујући гравитационој сили астероида. Испуштајући млазеве из својих потисника, могла би постепено да погура астероид и измени му орбиту. Тај подухват трајао би око годину дана, али је потребно бар 20 година да се летелица лансира и доспе на жељено место.

Луов предлог знатно је опрезнији од оног што су холивудски сценаристи смислили у филму „Армагедон”, где Брус Вилис предводи групу астронаута који пробијају бушотину у астероиду и у њу смештају нуклеарно оружје које ће уништити претњу по Земљу.

Едвард Лу а и многи други научници објашњавају да је овакав подухват прилично опасан, јер би се огромна стена распрсла на ситне комаде који би бомбардовали Земљу.

Вероватноћа да у догледно време неки већи астероид удари у Земљу изузетно је мала. Такви удари дешавају се сваких хиљаду година, а могу да прођу и милиони година. С друге стране, чују се и процене према којима је „вероватноћа да нас погоди астероид 750 пута већа него да добијемо на лоту”.