Доручак, ручак и вечера за душу

Љубите се, људи!

Зашто то радимо и од када? Због чега у неким културама пољубац и даље не наилази на одобравање? Ко су рекордери овог чина? Шта каже закон за сусрет усана на јавном месту?

Ги де Мопасан (1850–1893) и Огист Роден (1840–1917), француски књижевник и вајар, сваки на свој начин створили су исто дело – „Пољубац”.

У речнику матерњег језика ево шта је наведено под одредницом „пољубац”: додир уснама као знак љубави, пријатељства, нежности, мажења, поздрава и слично. Сасвим кратко објашњење чина коме је посвећена читава наука названа филематологија.

Стручњаци су покушали да утврде откуд људима потреба за целивањем. Открили су да се у старом Риму правила разлика између „оскулума” - пријатељског пољупца који је био уобичајена врста поздрава две особе приликом сусрета и растанка. „Базијум” је већ био страственији додир уснама, док се „савијум” сматрао изразом љубавног заноса и увек је укључивао и игру језиком.

Дакле, људи се љубе од древних времена, али да ли је могуће закључити када се појавила та врста нежности? Да ли је пољубац урођен човеку као што је говор или смех? Или су у неком тренутку у прошлости људи измислили пољубац, као што су изумели точак? Та размена им се потом толико допала да су је прихватили многи широм Земљине кугле?

Научници имају „доказе” за обе теорије. Не љубе се само људи, чине то и поједине животиње, али је код њих пољубац лишен додатног еротског набоја. Може ли онда да се извуче закључак како је целивање човеку урођено, као остатак његове анималне природе? Пужеви се, рецимо, додирују роговима, поједине птице дотакну се кљуном, многобројни сисари уживају да се лижу по лицу. За шимпанзе је утврђено да измењују неку врсту платонског пољупца. Међутим, само се мушкарац и жена страствено занесу када једно другом љубе уста имајући жељу да продубе пољубац.

Како ли ми изгледамо мајмунима, док се љубимо?

Ако би се потврдила генетска предодређеност пољупца, наметнуло би се следеће питање: како то да он није уобичајен код свих народа? Ово је први приметио Чарлс Дарвин (1809-1882), велики британски природњак. У својој књизи „Изражавање емоција код људи и животиња” наглашава да неке културе блискост показују трљањем носа о нос. Рани истраживачи Северног пола ову нежност називали су „ескимским пољупцем”.

Племена у Африци, на пацифичким острвима и на подручју Северне и Јужне Америке, пре него што су дошла у додир с придошлицама из Европе, готово да нису ни знала шта је пољубац. И, што је најважније, припадницима тих племена требало је доста времена док то нису прихватили, јер им је у почетку та ружна навика била нешто чега су се ужасавали.

Лапонцима, народу који је настањивао север Финске, било је сасвим природно да се, као од мајке рођени, заједнички купају, али се зато љубљење сматрало недопустивим. Пољубац на јавном месту и данас се у неким деловима света проглашава социјално непожељним.

Не тако давно, пре нешто више од десет година, у једним пекиншким новинама појавио се уводник у коме уредник даје савете својим суграђанима: „Наметљиви Европљани у Кину су донели лошу навику да се љубе где год стигну. То је ружна навика и никако јој не треба подлећи”.

По замисли Целза Тревина, америчког уметника млађе генерације који живи у Њујорку, направљена је ова необична скулптура.

Уколико љубљење није примерено свим културама, неко је ипак морао да измисли пољубац? Вон Брајант, антрополог с Тексаског универзитета, утврдио је да су се пре четири хиљаде година Индуси поздрављали приљубљивањем носева.

- Није тешко закључити шта се потом догодило - објашњава професор Брајант. - Када би им се лица нашла тако близу једно другом, неком се сигурно догодило да му нос склизне и да устима сретне друга уста.

Пошто се та навика изгледа допала свима, убрзо се проширила и на сумерско полуострво. У древним списима, сачуваним из 1500. године пре наше ере, помињу се особе које се додирују уснама, док каснији текстови већ говоре о љубавницима који приљубљују усне. Брајант верује да су војници Александра Македонског за пољубац сазнали када је овај велики војсковођа 326. године пре наше ере покорио Панџаб.

Имајући све ово на уму не изненађује што поједини научници покушавају да докажу да су људи почели да се љубе последњих осам векова. То се догодило тек пошто се повело рачуна о хигијени, лечењу зуба и отклањању непријатног задаха из уста.

Сигмунд Фројд (1856-1939), оснивач психоанализе, пољубац је поистовећивао с подсвесном жељом човека да се врати у најраније детињство, док је још сисао мајчино млеко. Поједини антрополози, опет, наглашавају да је у корену ове навике потреба човека за сољу. Људи који су давно живели у пећинама у једном тренутку открили су да до соли могу да дођу лизањем ознојених лица особа с којима су делили станиште. Наравно, разлика између задовољења и друге телесне жеље била је мала.

Истраживања спроведена осамдесетих година протеклог века наглашавају да је пољубац врло пожељан. Наиме, мушкарац који, пре него што крене на посао, претходно пољуби своју супругу дуже живи, ређе му се догоди саобраћајна несрећа и у просеку има већи животни стандард од мушкарца који нема ту навику.

Пољубац

Драга моја душице: дакле, од јутра до вечери и од вечери до јутра не прекидаш да плачеш зато што те је муж напустио. Не знаш шта ћеш па мене, твоју стару тетку, питаш за савет. Вероватно ме сматраш правим стручњаком. Не знам ја баш толико колико ти верујеш да знам, па ипак нисам сасвим неука када је у питању уметност љубави или, боље речено, вештина да неког натераш да те воли, у чему ти ниси баш много поткована.

Наглашаваш да си увек била пажљива, пуна љубави и како си мужа стално љубила и мазила. Можда то и јесте твоја невоља. Мислим да си га сувише често љубила.

Драга моја, ми жене у рукама имамо најмоћније оружје на свету: ЉУБАВ. Мушкарац је обдарен физичком снагом и он вежба да буде што спремнији. Жена је обдарена шармом и влада нежношћу. То је наше оружје, сјајно и непобедиво, али ми треба да знамо како да га искористимо...

Знаш ли откуда потиче наша истинска снага? Из пољупца, да, обичног пољупца! Када знамо како да дајемо своја уста, можемо постати краљице.

Пољубац је, наравно, само увод, али и те какав увод! Знатно моћнији од свега што потом следи. Увод који може изнова да се чита, за разлику од књиге - нико не може стално да се враћа истом штиву.

Да, сусрет усана најсјајнији је и најузвишенији осећај подарен људским бићима, највиши степен среће. У пољупцу човек понекад може да осети да му се душа с нечијом спаја.

Ги де Мопасан
Одломак из приче

Француски пољубац

Такозвани француски пољубац, који је увео „кружне покрете језиком, с продором до дубине ждрела”, постоји око двеста година. Такав вид љубљења био је сеоски обичај младих становника тада мочварних области јужно од Лоаре. Била је то забава доконих и обесних двадесетогодишњака, скритих густим шеваром од строгих погледа родитеља и посматрача. Настао почетком 18. века, овај пољубац није означавао блискост нити обавезивао учеснике раскалашног младалачког пира... Касније се, после побуне која је потресла Француску и о којој је Емил Зола написао роман „Вандеја се буди”, ширио покрајином. Полицијски одреди, послати из престонице да сузбију немире, преносе га у Париз. Ускоро пољубац тајно „запоседа” целу државу.

Из рубрике „Додир усана”, ЗАБАВНИК број 2793, август 2005.

Пољупци у бројкама

• Једноминутним пољупцем у организму сагори 26 калорија. Људи који се предају дужем љубљењу треба да знају да им се тада брже прерађује шећер у телу.

• За живота сваки човек у просеку проведе две недеље љубећи се.

• Најдужи пољубац трајао је 30 сати, 59 минута и 27 секунди - рекорд је забележен 5. децембра 2001. године на такмичењу у Њујорку.

• Најдужи подводни пољубац трајао је 2 минута и 18 секунди. Овај несвакидашњи догађај забележен је 2. априла 1980. године у Токију, главном граду Јапана.

• У кратком играном филму названом „Пољубац”, снимљеном 1896. године, глумац Џон Рајс пољубио је своју партнерку Меј Ирвин. Сматра се да је ово био први филмски пољубац.

• Највише пољубаца у једном филму забележено је у „Дон Жуану”, снимљеном 1926. године. Џон Баримур је 191 пут пољубио Мери Астор и Естел Тејлор. Један пољубац на сваке 53 секунде.

• Најдужи филмски пољубац: Џејн Вајман и Реџис Томеј љубили су се равно 3 минута и 5 секунди у филму „Сад си у војсци”, снимљеном 1941. године.

Интернет језик - KOC или KOL?

Неке особе које четују на Интернету користе шифровани језик. Не желећи да исписују дугачке реченице, измислили су скраћенице. Ево неких о пољупцу:

KOTC (или KOC) - kiss in (the) cheek (пољубац у образ)

KOTL (или KOL) - kiss on (the) lips (пољубац у уста)

H&K - hug and kiss (загрљај и пољубац)

KISS (на енглеском - пољубац): keep it simple stupid (буди јасан, глупане)

Слово закона

• У појединим земљама љубљење је одређено законом. На Тајланду је, рецимо, забрањено љубљење на јавним местима јер „пољубац може да допринесе порасту криминала међу тинејџерима. Ни одраслима није дозвољено да сувише отворено показују наклоност ван свог дома.

• У неким областима Канаде мушкарац може да буде кажњен ако пољуби своју супругу на улици. Љубљење је дозвољено само ако обоје успеју да докажу да су се љубили зато што су се видели после дугог растанка.

• У Риверсајду, граду у америчкој држави Калифорнији, мушкарац може до миле воље да љуби жену само ако докаже полицији, уколико га ухвати, да је претходно испрао уста ружином водицом.

• У Рио де Жанеиру људи могу да се љубе на јавном месту само уколико тај пољубац не траје дуже од десет секунди. У другим бразилским градовима љубљење је дозвољено једино када падне мрак, али ни тада ако су они који се љубе удаљени од уличне светиљке више од петнаест метара.

Весна Софреновић