Поред заносне игре, латино плесови носе са собом извесне ризике: могуће повреде, али и страсно заљубљивање, неузвраћену љубав... Неки сматрају да су поједини покрети плеса пренаглашени - на пример, померање куковима и врло присно грљење. Ови плесови углавном се играју у пару.

Латинска Америка развила је сопствену културу, па тако и музику и плес. Салса и остали популарни јужноамерички плесови градили су на известан начин културу овог континента од краја 18. века. Музика је имала велики утицај и на данашње плесове. Маријачи из Мексика у својој музици мешали су брзе ритмове с много покрета који су иначе били особени за Кубу. Народни и модерни плесови мешали су се стварајући нове правце у игри...

Мајами је одиграо пресудну улогу када је реч о утицају латино плесова на окретне игре Северне Америке. Разлог томе је велики број људи порториканског и кубанског порекла: латино плесови и музика и данас се могу чути на сваком кораку.

Иначе, израз латино плес може имати два значења. Најпре означава плесове који су настали у Латинској Америци, а то су: ча-ча-ча, румба, самба, салса, мамбо, меренге, баћата, болеро... Неки учитељи плеса ту сврставају чак и танго. Друго значење тиче се међународног стила играња који укључује само пет плесова, и то: ча-ча-ча, румбу, самбу, пасо-добле и џајв. Последња два плеса не потичу из Латинске Америке.

Уопштено говорећи, латино плесови су брзи и покретни, изражено осећајни и енергични. Сваки има одређене кораке који су му својствени. Парови у почетном положају стоје једно наспрам другог. Важно је остварити везу очима, а потом и телом. То не значи да су тела сасвим приљубљена... Заправо, требало би имати осећај где ће се партнер померити. А тај осећај преноси се преко шаке.

Самба је најпопуларнији облик музике у Бразилу. Због тога се може назвати бразилским музичким стилом. Настала је почетком прошлог века у Рио де Жанеиру под утицајем досељеника тамне пути. Наредних година развијала се у више смерова, од нежне и тихе, до самбе коју је стварао оркестар бубњева и која се игра на карневалима. Самба је веома омиљена у свету, а изнад свега у Јапану. Бразилски музичари често су одлазили на турнеје по Јапану и снимали плоче за њихове дискографске куће.

Ча-ча-ча је енергичан плес уједначеног ритма. Играч може да броји кораке на различите начине (један, два, ча-ча-ча или ча-ча-ча, два, три) у зависности од земље до земље. Ова игра нешто је бржа од румбе и нека је врста основе која играчима омогућава учење других плесова.

Румба је плес који се изворно тиче афро-кубанске музике, а настала је у Хавани крајем 19. века. Током година играла се на различите начине, а будући да је то најспорији латино плес, већина сматра да је румба плес страсти, љубави и еротике. Често је била изложена ограничењима јер су сматрали да је не само изазовна него и проста.

Израз пасо-добле означава двокорак, а сама игра подражава кораке кориде. Један партнер у ствари је матадор, док други представља његов плашт, а у неким случајевима и бика. Реч је о веома енергичном и оштром плесу.

Џајв је плес који су амерички војници донели у Европу четрдесетих година прошлог века. Због претеране брзине покрета, који понекад изазивају смех, често је називан простим и ружним. Енглески учитељи плеса претворили су га у складнију и љупкију игру. Од 1968. године постао је пети плес на такмичењима у латино плесовима.

Ако је ових пет плесова побудило у вама известан осећај задовољства или чак жељу да и сами заиграте, за то имате могућности у бројним клубовима у нашој земљи. Ту су и такмичења на којима можете видети девојке у прелепим хаљинама налакиране косе да би се одржао првобитни облик, подијум прекривен бојама, сјајем и енергијом... Заиста несвакидашњи призор.

Али, да бисте све то видели, потребно је да издвојите новац за карту чија се цена креће у просеку једне позоришне карте. Људи из света латино музике кажу да вреди издвојити било коју суму, јер задовољство које доживите не може да се пореди ни са једним другим н