Кључик је свој живот посветио изучавању невероватног биљног и животињског света. Седећи у прохладној Братислави, створио је властиту тропску климу и начичкао је живописним, гротескним животињама окруженим густим растињем. Кључикова машта и хумор не дозвољавају да их спутају закони анатомије, просте логике или земљине теже. Извитоперени жирафолеопарди увијених ногу, вратова и рогова, слономравоједи спиралних кљова, камилозебре које пролазе кроз шупља прстенаста тела круготигрова, само су мали део фантастичне менажерије која је стрпљиво позирала доброћудном брадатом Петеру који је седео за својим штафелајем у срцу братиславске прашуме. Кад би слика била готова, животиње би се поново враћале својим навикама - кренуле би у потрагу за храном, неке би отрчале, оне најслабије биле би плен снажнијих, али у скровитим деловима шуме стално би се рађале нове, још чудније зверке.

Енциклопедијска мирноћа, блага и намерна наивност Кључикових слика, графика, илустрација и екс либриса враћају нас у свет илустрованих зоолошких књига 17. и 18. века. Тада је помањкање података о далеким егзотичним врстама било узрок многих маштовитих нетачности, а последица недостатка фотоапарата била је - прилично „креативно” памћење. Петер Кључик је страсни сликар - научник, фантастични зоолог који систематски проучава прашуму своје и наше подсвести. Почевши од необичних комбинација постојећих животиња „кентаура”, он је створио сасвим нове врсте и дошао до својих оригиналних бића, да би на крају измаштао и потпуно апстрактна створења, као што је „ништа што хода, али рекло би се да је некакав леопард” са екс либриса посвећеног Беноа Жиноу.

Петер Кључик дипломирао је 1980. године илустрацију и графику на уметничкој академији у братислави код чувеног професора Албина Бруновског. После дипломирања посветио се илустровању литературе за децу и омладину. Илустровао је многе класике: „Петра Пана”, „Пипи Дугу Чарапу”, „Изгубљени свет” Конана Дојла, „Словачке бајке”... Почетком деведесетих, као велики љубитељ природе (у свом атељеу има једну огромну тропску биљку која сама личи на прашуму), пожелео је да илуструје некакав фантастични атлас у коме би нацртао необичан, измишљен свет из разних крајева широм планете. Та књига, нажалост, није никада изашла, али су се измаштане животиње и биљке размилеле и населиле стотине његових графичких листова и великих уљаних слика. Кључик ни сам не зна колико их је до сада насликао јер нема све своје радове у фотодокументацији. До сада је приредио неколико изложби на којима је приказао свој фантастични свет, али на питање када ће бити следећа не зна одговор.

И сам Кључиков потпис личи на неку чудну зверку, само што није сасвим јасно шта је сурла, шта уво, а шта реп. После Петеровог обећања, надамо се његовој скорој изложби у Београду.