novi broj

www.politikin-zabavnik.rs

Зашто се каже...

Четвртак

Господин четвртин

ЧЕТВРТКО ЧЕТВРТКОМ<BR><BR>Била је то права мала лудница. Сваког четвртка у 15 сати, прво у београдском Дому синдиката а затим у Дому пионира, око 2000 деце хрлило је да се дружи с познатим и важним личностима не само тадашње Југославије. Ту су гостовали и космонаути, али и, рецимо, чувени Хор бечких дечака.<BR>Маскота сусрета четвртком био је лутак одговарајуће лепог имена Четвртко кога је направила Вукица Николин, покретао Ћира Животић, глумац Народног позоришта. Текст је писао Душко Радовић, а с Четвртком се на сцени дружио глумац Драган Лаковић.<BR>Та чаробна дружења четвртком с Четвртком трајала су од 1963. до 1980. године, и данас га се с осмехом сећају већ озбиљни људи.

ЧЕТВРТКО ЧЕТВРТКОМ

Била је то права мала лудница. Сваког четвртка у 15 сати, прво у београдском Дому синдиката а затим у Дому пионира, око 2000 деце хрлило је да се дружи с познатим и важним личностима не само тадашње Југославије. Ту су гостовали и космонаути, али и, рецимо, чувени Хор бечких дечака.
Маскота сусрета четвртком био је лутак одговарајуће лепог имена Четвртко кога је направила Вукица Николин, покретао Ћира Животић, глумац Народног позоришта. Текст је писао Душко Радовић, а с Четвртком се на сцени дружио глумац Драган Лаковић.
Та чаробна дружења четвртком с Четвртком трајала су од 1963. до 1980. године, и данас га се с осмехом сећају већ озбиљни људи.

У језицима са планетарним називима дана у недељи четвртак је био (или је још увек) „дан Зевса / Јупитера / Тора (Донара)”.

У грчком је првобитно име овог дана било hemera Dios „Зевсов дан” (облик Dios је генитив од Zeus), али се оно врло рано изгубило уступивши место бројчаном називу.

Стари Римљани превели су грчки назив, па је тако четвртак у латинском био dies Iovis, или обрнуто - Iovis dies „Јупитеров дан”. Романски језици, као наследници латинског, преузели су од њега и имена дана у недељи, па је из споја Iovis dies настало француско јеуди и италијанско giovedi, а из (dies) Iovis - шпанско jueves и румунско joi.

Латински назив преузимају и Германи, али замењују Јупитера својим божанством - Тором, односно Донаром. Тако је германски бог грома и олује подарио своје име четвртку у шведском, данском и норвешком - torsdag, у енглеском - Thursday, у немачком - Donnerstag, у холандском - Donnerdag.

Германски назив даље преузимају Полапски Словени који су све до 18. века живели у суседству Германа, између доње и средње Лабе (Елбе) на западу и доње Одре на истоку. У њиховом, данас изумрлом, полапском језику, четвртак је био perendan (< *перунъ дънъ) „Перунов дан”. Како се у словенској митологији бог грома и олује Перун везује и са четири стране света, није чудно што је у полапској традицији управо четвртак био „Перунов дан”, а његово празновање требало је да сачува усеве од временских непогода.

Планетарни називи четвртка постоје још у индијским језицима (санскриту и хинду језику) и албанском, док се у осталим индоевропским језицима јављају нумерички, то јест бројчани називи.

Тако је четвртак „пети дан седмице” у савременом грчком, већини иранских језика и јерменском, а „четврти дан седмице” у савременим балтским језицима.

Код Словена је четвртак „четврти (после недеље) дан седмице”. Сви словенски називи образовани су од редног броја „четврти”: наше четвртак, македонско четврток, бугарско четвъртък, словеначко cetrtek, чешко ctvrtek, словачко stvrtok, пољско czwartek, горњолужичко stwortk, доњолужичко stwortk, руско четверг, украјинско четвер, белоруско чацвер.

Четвртак је дан који се у народним веровањима тумачи углавном као срећан и повољан за разне врсте пољопривредних и кућних послова. За њега је везан најмањи број забрана, али неке ипак постоје, о чему сведочи и запис из Вуковог „Српског рјечника”:

„Прела баба ноћу уочи четвртка па изашла на поље и у мраку нагазила и узјахала на јуне; кад јуне скочи и понесе бабу на себи, онда она стане говорити: ‘Господине четвртине! пусти мене, тебе ће бака светити {тј. светковати}’ (она је мислила да је носи четвртак: што преде уочи њега).” Код Јужних Словена четвртак се често упоређује с понедељком, а код Источних и Западних Словена с уторком, јер су то за ове две групе народа повољни дани у седмици.

Марта Бјелетић