Познато је да су ставови природњака стручни, настали на основу проверених и значајних података, ма која врста животиња да је у питању. Тако се уз име птице тукан, латински Рампхастидае, међу првим одредницама истиче да је распрострањена у шумама Јужне и Средње Америке, да броји до четрдесет врста различите боје и величине и да је најлакше препознати. Наиме, у питању је врста која је позната по великом, масивном и шареном кљуну, дугачком колико и сама птица, која се по томе разликује од свих других својих сродника.

За тукана се сазнало с открићем Новог света. Испитивања птице необичног изгледа, здепастог тела прекривеног разнобојним перјем црвене, жуте, плаве, црне и наранџасте боје и са шареним пегама на великом кљуну, почела су одмах. Ипак, трајала су дуго, док све особине птице нису откривене. Највећа непознаница за научнике био је кљун - најуочљивији и најизраженији део птичијег тела.

Иако јединственог изгледа, тукана није било лако пратити. Бојама перја стапао се с околином и измицао оку научника. Ипак, утврђено је да је распрострањен у топлим пределима Америке све до надморске висине од око 3000 метара на Андима, а да су најбројнија јата у шумама Амазоније. Ту могу да се виде тукани разних врста, дужине од 18 до 60 центиметара и тежине од 300 до 500 грама. Најизраженијих боја перја је врста тукана арасара, највећи је токо тукан жутонаранџастог кљуна, а најшаренији кљун има плочасти планински тукан. Тукан живи у крошњама дрвећа где углавном налази храну - плодове воћа, бобице, али и јаја и младунце других птица. У његовој исхрани заступљени су риба, кајмани и сви ситни сисари. Гнезди се у дупљама где полаже једно до четири јаја, а инкубација траје само шеснаест дана. Бригу о младунцима женка и мужјак равноправно деле. Тукан лети праволинијски и бучно. Иако због кратког тела и ногу и несразмерно великог кљуна изгледа незграпно, тукан је изузетно окретан и вешто посеже за храном хватајући је и ломећи кљуном.

Све те особине научници су спознали пре него што су решили тајну огромног тукановог кљуна који, као и код других птица, има исту намену - да њиме ломи храну. И основна грађа - назубљења са стране и кука на врху указивали су на то. Али, како птица носи толики „додатак” на глави, чему служи његова величина и живописност боја којима је украшен?

У потрази за одговором на прво питање научници су завирили у кљун и открили да је он испуњен претежно ваздухом. Унутрашњи слој кљуна састоји се од џиновске ћелијске грађе, док је спољашњи део танак као љуска клешта јастога. Дакле, велики кљун само изгледа масивно, али има занемарљиву тежину која не оптерећује тело птице, а ипак је снажан - огроман кљун с кукастим врхом служи као алатка за кидање плодова воћа и меса. Када тукан откине залогај, подиже га врхом кљуна и спушта у ждрело. раван, копљаст језик с оштрим странама, набран и оивичен перастим ткивом на врху, дугачак око 15 центиметара, помаже приликом гутања.

И за живописност боја кљуна нашли су објашњење. Да није шарен, у бојама бујног растиња с којима се стапа, кљун ове птице био би њен највећи издајник. Тукан не би био заштићен у круни високих крошњи.

Ова открића само су донекле задовољила научнике. За величину кљуна, јединствену само за ову птичију врсту, немају друго објашњење осим да је вероватно траг прошлости. Међу научницима има и оних који сматрају да величина и боја кљуна имају још неку намену и да можда играју значајну улогу у удварању или да служе за препознавање одлика неких још неоткривених врста које имају готово истоветну перјану одећу али друге боје кљуна.

Одгонетање тајне тукановог великог шареног кљуна много више мучи научнике него што оптерећује птицу која свој кљун носи без икаквих тешкоћа.